Сукоб на Блиском истоку и последице по светску економију: Све зависи од две ствари

Шири сукоб на Блиском истоку имаће последице по глобалну економију која је већ уздрмана низом шокова - пандемијом ковида, инфлацијом која је уследила, сукобом у Украјини, оцењује "Фајненшел тајмс".

Колико ће озбиљне последице рата у Израелу бити зависи од два питања - колико ће се сукоб проширити и са каквим последицама по глобалну економију и тржишта енергената.

Ако се сукоб Хамаса и Израела прошири, могао би да прерасте у рат суперсила, у којем би на једној страни биле САД, које подржавају Израел и на другој страни Иран, који подржава Хамас. Владе у региону могле би исто тако да буду уздрмане протестима становништва незадовољног хуманитарном ситуацијом у Појасу Газе. Проблем је што је регион најважнији произвођач енергената на свету.

На Блиском истоку се налази 48 одсто светских резерви и производи 33 одсто светске нафте. Уз то, петина свих светских залиха нафте пролази кроз Ормуски мореуз. Светска банка подсећа да су ранији енергетски шокови били прилично скупи. Рат у Кувајту 1990. три месеца је подизао цене нафте на преко 105 процената, док је арапски нафтни ембарго 1973-74. подигао исте за 52 одсто, а Иранска револуција 19778. за 48 одсто.

За сада су последице рата у Гази на цене нафте биле скромне. У реалним износима, цене нафте у септембру биле су близу средње вредности од 1970. Експерти подсећају да су нафтна тржишта сада мање рањива на потресе него раније јер је интензитет глобалне производње нафте опао, извори снабдевања су диверсификовани, стратешке резерве су веће, а стварање Међународне агенције за енергију је побољшало координацију.

Ипак, нафта остаје витално транспортно гориво. Течни природни гас из Залива такође је важан део глобалних залиха природног гаса. Велики поремећаји у овим снабдевањима би имали снажан утицај на цене енергије, глобалну производњу и укупан ниво цена, посебно хране.

Светска банка предвиђа сценарија са малим, средњим и великим поремећајима у снабдевању: први би, претпоставља се, смањио снабдевање за до два милиона барела дневно (око два одсто светске понуде), други би га смањио за три до пет милиона, а последњи би га смањио за шест до осам милиона барела дневно.

Одговарајуће цене нафте процењене су на 93-102 долара, 109-121 долара и 141-157 долара, у зависности од сценарија. Последњи би подигао реалне цене ка њиховим историјским максимумима. Ако би мореуз био затворен, исходи би били далеко гори. Свет је још у ери фосилних горива и сукоб у региону највећег светског снабдевања нафтом могао би да буде веома штетан.

Велика је вероватноћа да ће сукоб остати ограничен на Израел и Газу, наводи "Фајненшел тајмс" и додаје да ће у том случају и економске последице бити "безначајне". Ако се прошири, ситуација ће се закомпликовати. На Израелу је, наводи аутор текста, да процени да ли заиста жели да игра како Хамас свира - запали регион.