Драстичне разлике у нивоу незапослености у европским државама: Ови региони имају највећи проблем

Стопа запослености у ЕУ достигла је историјски максимум од 74,6 одсто у 2022. години, према новим подацима "Евростата". Међутим, ситуација није иста у свим земљама. Када погледате европске стопе запослености на мапи, лако је уочљива разлика између северних и јужних држава око овог питања. Док неке бележе позитивне резултате, друге пак имају озбиљан проблем када је запосленост у питању, пише "Јуроњуз".

Наиме, подаци "Евростата", канцеларије за статистику Европске комисије, показују да је након поделе земаља на 242 основна региона (НУТС 2), утврђено да две петине области има стопу запослености једнаку или већу од 78 одсто. Ове области су биле претежно концентрисане у Чешкој, Данској, Немачкој, Естонији, Малти, Холандији и Шведској. У финском архипелагу Аланд, "Евростат" је такође забележио највећу стопу запослености од 89,7 одсто, а друга највећа стопа забележена је у региону главног града Пољске, Варшави, где је запосленост износила 85,4 одсто.

Србији недостаје 20.000 возача, Србијатранспорт: Морамо озбиљно да размишљамо о повећању зарада

Холандски регион Утрехт и регион главног града Шведске Стокхолм су се нашли иза ове две области, обе са стопом запослености од 85,1 одсто.
Међутим, на другом крају скале, у три региона у јужној Италији, "Евростат" је открио да је мање од половине становништва било запослено прошле године. Ове области су биле Сицилија (46,2 одсто), Калабрија (47 одсто) и Кампанија (47,3 одсто).

Међутим, није Италија усамљена око овог проблема. Подаци показују да је у неким деловима Турске стопа запослености пала на 32,8 одсто и то у градовима Мардин, Батман, Ширнак и Сирт.

Од истраживаних региона, "Евростат" је открио да је девет од 10 сведочило порасту стопе запослености између 2021. и 2022. године. У првих пет области са највећом стопом раста спадају четири грчка региона: Епир (пораст за 7,7 процентних поена), Јужни Егеј (+5,8), Крит (+5,7) и Централна Грчка (+5,4). Висок раст је забележен и на шпанским Канарским острвима, са повећањем од 5,5 процентних поена. Уз то, растућа стопа запослености није примећена у целости, пошто је у мањем броју држава приметан пад броја грађана који раде.

Са друге стране, пољски регион Опољског војводства забележио је пад од 1,5 процентних поена, затим шпански регион Мелиља (-1,3), немачки регион Доња Франконија (-1,2) и француски региони Лимузен (-1,0), Бретања, и Гвадалупе (оба -0,9).

Неусклађеност између вештина радника и захтева послодавца

Поред раста запослености, најновији подаци из августа 2023. такође показују да се незапосленост у ЕУ смањује. "Јуроњуз" пише да су ове две бројке  јасно повезане, али на њих може утицати и број људи који не спадају ни у једну категорију, као што су они који су студенти или неговатељи.

Да су подаци повезани говори и информација да је стопа незапослености у ЕУ износила 5,9 одсто у августу 2023. године, што је мање са 6,0 одсто у јулу 2023. и са 6,1 одсто у августу 2022. године.

Вештачка интелигенција процењује кандидата на интервјуу за посао

Ипак, упркос овом тренду, Вилијам Мичел, професор економије на Универзитету Њукасл у Аустралији, рекао је за "Јуроњуз" да "непопуњена радна места сада сигнализирају надолазећу слабост".

Како каже, након пандемије коронавируса, која је драматично преобликовала тржиште рада, већина земаља чланица ЕУ доживела је нагли пораст слободних радних места. Средином 2022. године, упражњена радна места у ЕУ поново су почела полако да опадају, али су и даље далеко већа од нивоа пре пандемије.

Ово сугерише да постоји неусклађеност између вештина радника и захтева послодавца, што доводи до ризика од смањења продуктивности и конкурентности. Да би се позабавила овим, ЕУ се обавезала да ће боље предвидети промене на тржишту рада, олакшати професионалну мобилност и побољшати прилагодљивост радника.