"Егзодус" сезонских радника: Дневнице и до 50 евра, грађевинаца и угоститеља све мање

Дневнице на грађевини иду и до 50 евра, али је на градилиштима све мање домаћих радника, док недостатак радне снаге потреса и сектор угоститељства, упозорава Унија послодаваца. Очекивано, летња сезона на мору привуче велики број наших људи, јер је зарада неколико пута већа, наводи РТС.

Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије каже да је грађевина дефицитарна не само током ове године, него и неколико година уназад. 

"Потребе привреде и школовање кадрова су у диспропорцији јер се та занатска занимања не промовишу, некако их посматрају са неким ниподаштавањем у смислу срамоте, па родитељи децу усмеравају на неке друге факултете или школе. Али мислим да би требало да се системски поради на томе. Што се угоститељства тиче, иста је ситуација, с тим што ми имамо мало угоститељских школа", рекла је Јевтовићева.

С друге стране, наводи да угоститељи, односно школовани кадрови, у већини случајева одлазе у иностранство, где су им зараде доста веће него овде.

Одлив радно способног становништва

Одговарајући на питање колико радника недостаје, Јевтовићева истиче да то зависи и од места и од потреба у смислу да ли је у питању хотел, кафана, кафић.

"Али у сваком случају, доста радника недостаје и једноставно се послодавци на разне начине сналазе да дођу до њих", рекла је она. 

Милош Турински из Инфостуда каже да се ова година не разликује од прошле што се тиче броја огласа.

"Ове године стагнирамо у броју огласа, али то није лоше. Прошле године смо завршили са 76.000 огласа за посао, тако да не можемо ни за ову годину да кажемо да је лоша. Ако причамо о занатским занимањима и овим профилима, крене ситуација од априла, па од маја када сезона почиње и онда видимо одлив нашег радно способног становништва, најчешће из области угоститељства, пут Хрватске, Црне Горе, али и Словеније", напомиње Турински. 

Рад на грађевини и брање воћа 

Када су у питању сезонски радници, дневнице на грађевини иду и до 50 евра, а код брања воћа је велики проблем што се тиче радне снаге. 

Турински каже да када је брање воћа у питању, дневнице су остале у рангу као и прошле године, а то је од 2.500 до 6.000 динара, што је 50 евра. 

Према његовим речима, распон је велики зато што се поставља питање шта послодавац заправо нуди, осим дневнице, односно - да ли добијате оброк, смештај, да ли имате обезбеђен транспорт. 

"И за грађевину је дневница око 50 евра, али то су дневнице које су за нама већ последњих годину, две дана, које су остале на истом нивоу", рекао је он. 

Према његовим речима, послодавци се заиста труде да висином зараде буду конкурентни западу, али и даље је то далеко. 

Математика је јасна

Јелена Јевтовић напомиње да и у Србији кувари и конобари могу да зараде веће износе, као у региону.

"Тамо се раде дупле смене, радно време је од 12 до 14 сати. Кад би толико радили овде, сигурно би достигли тај износ који тамо добију. Само што некако израчунају: три месеца ћу да радим и нећу ништа друго осим тога, само ћу се на то фокусирати", објашњава Јевтовић. 

Додаје да се послодавци труде, мимо зараде, да понуде и смештај и храну, можда двократно радно време, јер је њима важно да им посао функционише.

С друге стране, Турински тврди да су зараде за сезонце у Хрватској далеко веће.

"На пример, ако причамо о приморју и раду у угоститељству, кувари могу да зараде и до 3.000 евра, конобари и до 2.000 евра па и више, хостесе од 1.000 до 1.500 евра", каже Турински.

Математика је јасна, додаје, јер они тамо имају обезбеђен смештај и оброк, па могу "са чистом цифром да се врате назад после четири, пет или шест месеци".

"То овде није случај. Они овде имају само ту једну зараду, раде осам сати, а тамо одлазе свесно да раде седам дана у недељи без престанка, зато што имају јасан циљ са којом ће се цифром вратити назад", истиче Турински.