Економија
Протест пољопривредника: Откуд ратари поново на улицама усред изборне кампање
Последњих дана повела се полемика да ли је пољопривредницима стварно лоше или су њихови нови протести само део политичког предизборног поткусуривања
Нема шта се није обрушило на српског сељака у протекле три године - пандемија и сукоб у Украјини донели су му поскупљење семена, ђубрива и горива, прошле године је суша умањила принос, а ове сезоне је јефтино украјинско жито спустило цене житарица и потопило њихову зараду.
Последњих дана повела се полемика да ли је пољопривредницима стварно лоше или су њихови нови протести само део политичког предизборног поткусуривања. Из Министарства пољопривреде тврде да ратари куцају на отворена врата, јер је држава испунила све ставке договора из маја, када су одржани претходни протести.
Данас је други дан обуставе саобраћаја на неколико деоница у Србији. Суботички пољопривредници су лаганом вожњом блокирали саобраћај кроз кружни ток на путу према Старом Жеднику, односно граничном прелазу Келебија. Блокирани су и улази у Рафинерију нафте у Новом Саду, а пољопривредници из Удружења "Стиг", поново су се окупили са тракторима на Ђердапској магистрали код Пожаревца.
Протесте су у понедељак започела четири удружења - Иницијатива за опстанак пољопривредника Србије, Удружење пољопривредних произвођача Суботице, Савез удружења пољопривредника Баната и Удружење пољопривредника Арадац.
Танасковић: Испунили смо све захтеве
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић тврди да је држава испунила све захтеве пољопривредника из маја ове године, који су договорени када је окончан претходни протест.
"Кажу да неће отићи са улице док се захтеви не испуне, а све је испуњено. Који део од нас тражите да испунимо, осим дела који се тиче законодавног оквира који нису у могућности да испунимо у техничком мандату владе? Тако да је то чиста манипулација. Ово је чист политички протест", сматра Танасковићева.
Она наводи да пољопривредницима следује 18.000 динара по хектару, док ће 35.000 динара по хектару добити они који користе сертификовано семе. Напомиње да је договорено и да од 1. јануара ступа на снагу рефакција, односно да ће пољопривредницима бити враћен део новца за куповину дизела.
Министарка је поводом захтева у вези са изменама закона или доношења уредби приметила да се то тражи у тренутку када скупштина не заседа и док је влада у техничком мандату што је, истиче, основно непознавање система, додајући да је то у овом тренутку немогуће.
Галетин: Конфузија око захтева
Агроекономиста Жарко Галетин каже за РТ Балкан да је ситуација прилично конфузна, јер јавност није довољно упозната са садржином претходних преговора и договора између Министарства и пољопривредника.
"Разумем пољопривредне произвођаче и то да је њихово незадовољство експлодирало, али се све дешава у незгодном тренутку и сви користе тај моменат да оптуже једни друге - да не испуњавају своје обавезе или да су исполитизовани. Одједном се појављују неке ствари и услови за које први пут чујемо. Нигде нисам видео јасно, ни са једне ни са друге стране, шта је тачно тражено, ни шта јесте, а шта није испуњено. Свака страна се држи своје чврсте позиције, с тим да је јавност недовољно добро информисана и ми не знамо ко је у праву", каже Жарко Галетин.
Он, међутим, напомиње да није спорно да се пољопривредни произвођачи налазе у прилично незавидној ситуацији имајући у виду да је ово већ трећа везана година да они имају лош финансијски ефекат и резултат свог пословања.
"Прошле године то су били лоши приноси и скупи инпути, од горива до вештачког ђубрива, а ове године су то лоше цене. Када имате толико дуг период лоших резултата, онда није ни чудно што сеју таванско семе и што примењују редуковану агротехнику. Они су дефинитивно у проблему и сада држава мора да се сконцентрише да им помогне око финансирања инпута, а ту пре свега мислим на дизел гориво и на минерално ђубриво. Треба наћи начин како да им се помогне да превазиђу тај проблем у који су упали, јер с друге стране ту су и кредити који нису враћени", наводи Галетин.
А као што није потпуно јасно шта је раније договорено, ни сада захтеви нису у потпуности усаглашени. Они који су најгласнији међу пољопривредницима кажу да траже субвенције по хектару од 300 евра и "плави дизел" без акцизе за 100 литара по хектару, али и да се уреди тржиште житарица.
Галетин сматра да захтеви који се сада испостављају имају смисла, али напомиње да тајминг није добар, не само за надлежне, због избора у децембру, већ да није ни за пољопривреднике, јер је влада у техничком мандату и не може да понуди неко дугорочно решења.
Проблеми много дубљи
Пољопривредници, међутим, тврде да су проблеми много дубљи и да повећање субвенција може само да их "замаскира", али не и да допринесе да се превазиђу.
"Сви раде за неку зараду, а ми смо на свим културама ове године изгубили новац. Нико не може да каже да је то нормално. Нама су кукуруз 'отели' за 13,5 динара. Знамо да производимо наше ратарске културе, а они би требало да нађу решење да тржиште функционише и да од пољопривреде може да се живи. Питање је да ли су пољопривредници или држава криви што је тржиште у оваквом стању. Мене је хектар кукуруза коштао 165.000 динара, имао сам добар принос и зарадио сам 130.000 динара. Губим 30.000 динара са добрим приносом. То никад није било", каже Недељко Савић, председник Удружења пољопривредних произвођача "Стиг" из Пожаревца.
Он признаје да су субвенције повећане са 9.000 на 18.000 динара, али указује да ништа није урађено по питању уређења тржишта.
"Причали смо још у мају и упозоравали да не бисмо дошли у ову ситуацију. Нама нуде нове уговоре за сетву, а ми још старе нисмо раздужили. Не знам шта ми радимо, имамо породице, како да преживимо. За све оне који се питају зашто смо на улици нека замисле да после годину дана крвавог рада на њиви, нисмо ништа зарадили. Мали пољопривредници, који су радили до пет хектара су масовно одустали од ратарства, сада смо остали још ми који имамо од 100 до 200, а погодиће то и оне највеће. Опстанак је немогућ", каже Недељко Савић.
Он тврди да не постоји ниједна политичка партија која може да истера сељака на улицу, ако је њему добро.
Без обзира на мотиве пољопривредника, опозиционе странке су свакако једва дочекале њихове протесте у сред изборне кампање, како би послали саопштења подршке и прикупиле по неки јефтин поен.
"Ми не политичаримо. Сваки сат нам је пропао, ако нисмо на њиви. Не желимо на терен политике, већ економије. Протестовали смо више пута, независно од избора и кампања. Проше године у фебруару, у мају смо били против забране извоза, па због сунцокрета и последњи пут у мају када је постигнут договор. Ја не знам да ли је сада право време или није, али знам да нас политика не занима, хоћемо да живимо и да хранимо своје породице", каже председник Удружења пољопривредних произвођача "Стиг".
Он напомиње да су надлежни само начелно испунили обећање, али да суштински заправо нису.
"Потписали су да се гориво сипа на пумпама без акциза, а они нам нуде да ми сипамо и платимо, а да нам они после када буду имали пара у буџету, врате део новца. То није испуњен захтев, јер ми онда морамо да финансирамо куповину дизела по правој цени, а да онда чекамо да нам држава то надокнади. Нисмо се тако договорили", каже Недељко Савић.
