ЕПС за девет месеци зарадио више него што је планирао: Колико је далеко од "зелене гране"

Пословни резултати "Електропривреде Србије" за првих девет месеци показују да се ово предузеће коначно опоравља после прошлогодишњег стања које је претило да доведе до колапса. ЕПС је у првих девет месеци ове године остварио профит од 87,4 милијарди динара (око 745,7 милиона евра), што је два и по пута више него што је било у плану пословања овог предузећа.

Стручњаци кажу да су овом позитивном резултату, ове године кумовале готово исте околности које су га прошле године повукле ка дну, само што су сада све биле на страни ЕПС-а. За разлику од прошле сезоне, која је била сушна, ове године су хидроелектране радиле пуном паром, трошкови набавке угља су смањени, а уместо увоза, ЕПС је почео да извози струју. Добром резултату су, кажу, допринели и грађани, због рачуна за електричну енергију који су од почетка године повећани три пута - у јануару, мају и новембру.

Смењен директор ЕПС-а, за в.д. постављен менаџер Душан Живковић

"За девет месеци ове године ЕПС АД остварио је добит од 87,4 милијарди динара, а раније је планиран позитиван резултат од 34,2 милијарде динара. Пословни успех резултат је добре хидрологије и спремности електрана ЕПС, као и мањих трошкова набавке екстерног угља за рад термоелектрана, добити од извоза електричне енергије и смањења трошкова", кажу за РТ Балкан у "Електропривреди Србије".

Наводе да су стабилна производња, повољни хидролошки услови и добро планирање омогућили да ЕПС продаје вишкове на берзи и слободном тржишту. У прва три квартала приходи су им повећани за осам одсто, док су расходи смањени за 10 одсто у односу на план.

Опоравак после тешких хаварија

Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже за РТ Балкан да је овај резултат био очекиван с обзиром на метеоролошку ситуацију - није било великог оптерећења, потрошња је била прилично умерена, било је простора за извоз електричне енергије, а цене на берзама су и даље високе тако да је ЕПС остваривао добре приходе, по основу продаје електричне енергије.

"Цена у домаћинствима није толико атрактивна за ЕПС, колико продаја привреди и кроз извоз на организованим тржиштима. С те стране гледано, очекивано је да резултат буде позитиван. После колапса у којем је био и пословања у минусу, крајем прошле године је ЕПС почео да се враћа на ''зелену грану'", сматра Жељко Марковић. 

ЕПС је иначе тешко пребродио зиму 2021/2022. због колапса у ТЕ "Никола Тесла" и низа хаварија које су уследиле и које су довеле до смене руководства. ЕПС је завршио 2022. годину са минусом од 72,7 милијарди динара.

Лоши финансијски резултати прошле године последица су хаварија у обреновачким термоелектранама и на коповима Рударског басена Колубара, што је довело до смањене производње угља и електричне енергије, чији је мањак за домаћу потрошњу надокнађиван куповином на тржишту, често из увоза и по екстремно високим ценама.

Од смене в.д. директора Милорада Грчића, води се полемика о судбини "Електропривреде Србије" да ли је решење професионални државни менаџмент или приватизација. У току првог полугодишта ове године завршена је трансформација овог јавног предузећа у акционарско друштво.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је у Народној скупштини Србије да ЕПС неће бити приватизован пошто представља национално благо и да ће боље функционисати као акционарско друштво. У међувремену су у Надзорни одбор ЕПС-а именовани и норвешки стручњаци, а потом је расписан и конкурс за новог директора предузећа.

Жељко Марковић сматра да се позитиван резултат у пословању у прва три квартала не може приписати новом менаџменту, већ доброј производњи и пласману. 

ЕПС усвојио нови статут, постаје акционарско друштво у стопроцентном власништву државе

"Ова година је била хидролошки једна од најбољих, прошла је била јако сушна. Могло је да се производи довољно енергије и за извоз. Што се тиче професионализације, ЕПС је и раније имао донекле професионални менаџмент, јер не можемо гледати само директора, већ људе који су испод и који су били стручни. Али, када менаџмент доноси одлуке у функцији политике, он не доноси одлуке које су добре за посао, већ које су добре за политику", указује Марковић.

Он напомиње да су у Надзорном одбору и пре седели професори, али да резултати зависе од тога колико они имају могућност самостално да одлучују и да управљају.

"Транзиција је још у току, требало би да сачекамо да се оконча овај конкурс, који ће вероватно да се разреши после избора. Надамо се да се неће поновити хаварије које су потресле ЕПС. Остаје нам да верујемо ономе што су они рекли, да су радили на томе да се ситуација поправи", каже Марковић.

Додаје да ће производња угља и ове године бити испод планираних вредности и да онај из Колубаре и даље није довољно доброг квалитета, али каже да не очекује веће проблеме током зиме.