Економија
Ратари траже терминску продају житарица: Може ли се у Србији трговати као у Будимпешти и Паризу
Према објашњењу берзанских стручњака, такозвани фјучерси захтевају испоруку одређеног средства по тачно утврђеној цени у будућности.
Последњих месеци постоји захтев пољопривредних произвођача да се у Србији омогући терминска продаја пољопривредних производа, то јест житарица, по узору на Будимпешту и Париз. На ову тему недавно је у Влади Србије одржан први састанак новоформиране радне групе која се бави унапређењем трговања житарицама, где су размењена мишљења стручњака и пољопривредника и заказан нови сусрет за 21. децембар.
У Србији се на берзи тргује по принципу спот купопродаја. Купци и продавци обављају трансакције одмах, док се на терминском тржишту послови продаје уговарају за неко будуће време. На појединим светским берзама приказује се трговање пољопривредним производима по терминским уговорима за неки будући период. Реч је о такозваним фјучерсима.
Према објашњењу берзанских стручњака, овакви уговори захтевају испоруку одређеног средства по тачно одређеној цени у будућности. Купац фјучерс уговора дужан је да купи средство унапред одређеног дана, док је продавац са своје стране дужан да га прода. Обе обавезе извршавају се у будућности по цени која је договорена у тренутку куповине.
Другим речима, тзв. фјучерс уговор треба да ступи на снагу по датуму који је наведен у уговору. Најчешћи су фјучерси за испоруку свакодневне робе: гас, сирове нафте, бензина, злата, житарица, челика, памука, дрва…
Да ли је наше тржиште спремно за ове новине и колико су пољопривредни произвођачи тренутно едуковани да уђу у један овакав, како кажу стручњаци, изузетно сложен вид трговања?
Жарко Галетин, агроекономски аналитичар и некадашњи директор Продуктне берзе у Новом Саду, каже да је добро што је загребана суштина проблема – а то је уређење тржишта у најширем смислу те речи. Дакле, додаје, не само робноберзанског тржишта већ и Закон о јавним складиштима, Закон о робним резервама… Дакле, један читав сет закона и прописа који би морао да се системски донесе и упакује у једну причу.
"Од тога треба направити компатибилни систем који ће моћи да функционише и једно транспарентно и фер тржиште, што у овом тренутку ипак немамо", сматра Жарко Галетин.
Што се тиче терминских уговора, Галетин сматра да пољопривредни произвођачи траже нешто што ни сами суштински не знају шта је тачно.
Како објашњава, једина институција која у овом тренутку има законски оквир да емитује тзв. фјучерсе јесте Београдска берза, али, колико му је познато, она није реализовала терминско тржиште тог типа. Сматра и да овај пројекат захтева озбиљан приступ и структуру коју ће подржати држава.
Дакле, додаје, да би се један такав закон урадио, морате урадити озбиљну едукацију, пилот-пројекат, морате да разиграте тржиште за почетак. Ово је једна комплексна материја, али, на крају крајева, то је нешто што у свету функционише.
Како истиче, Србија у основи има капацитет да спроведе тај закон, елементарна ствар јесте да поседујете ту тржишну активу. Ми имамо озбиљне тржишне вишкове, значајне извознике, трговце.
– Али за пољопривредне произвођаче би увођење тзв. фјучерса сада био реалан проблем јер је то тешко схватљива материја, док не почне да функционише – истиче он и додаје да би требало да, што се тиче уређење берзанског тржишта, концентрација пажње буде на постојећем Закону о робним берзама, који предвиђа терминско трговање, али да су то такозвани форвард уговори или уговори "на зелено"#.
– Али Продуктна берза, хајде сада будимо искрени, једноставно пада са својим капацитетима. И ово је сад прилика да држава, ако ништа друго, мало обрати пажњу и на ову институцију, да се не угаси то мало берзанског тржишта које имамо и да се унапреди по постојећем Закону о робним берзама. А перспективно да видимо и како да уредимо тржиште тзв. фјучерса. У овом тренутку то је нереална жеља – сматра аналитичар Жарко Галетин.
