Економија
Србија добила други извор снабдевања гасом: Русија и даље незамењива
Србија ће до 2027. године преко гасне интерконекције са Бугарском добијати 400 милиона кубика гаса из Азербејџана, а годишња потрошња наше земље је око три милијарде кубика
Србија и Бугарска су завршиле пројекат изградње гасовода који има за циљ смањење ослањања на руски гас, али иако ће интерконектор допринети бољем снабдевању, јасно је да Русија за Србију остаје најважнији извор гаса. Гасовод се протеже на 170 километара од Ниша до периферије Софије, главног града Бугарске, са годишњим капацитетом од 1,8 милијарди кубних метара. Та количина би могла да покрије 60 одсто тренутне потрошње Србије, али је за 2024. и сваку следећу до 2026. уговорено тек по 400 милиона кубика гаса из Азербејџана, што је дакле нешто више од 10 одсто годишње потрошње наше земље.
Изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало да омогући диверсификацију извора снабдевања и да, како то Запад дефинише, "ослободи Србију и регион зависности од руског гаса". Ипак, то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке, стиже танкерима и из Катара, Норвешке или Америке, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.
Према подацима Министарства енергетике, природни гас у Србији се производи из 78 бушотина и наша земља може да задовољи само 10 одсто потреба из домаће производње, док све остало увози. Током 2022. године, Србија је увезла нешто више од 2,7 милијарди кубних метара гаса из Русије.
Цена под велом тајне
Прошле године је потписала трогодишњи споразум са Русијом око наставка испоруке гаса и цени по којој ће га куповати. Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је за РТС да очекује да ће за Србију цена руског гаса од следеће године бити снижена са 470 на 420 долара за 1.000 кубних метара.
Колико ће Србију коштати гас из Азербејџана - за сада је тајна, јер се спомиње само уговор од 400 милиона кубика, али не и цена.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић је изјавила да све пројекције говоре да ће потребе Србије за природним гасом током ове деценије расти, односно да се очекује да се укупна потрошња гаса повећа са око три милијарде кубних метара гаса у 2022. години на око четири милијарде кубних метара до 2030. године.
Према њеним речима, овај гасовод је од великог међународног значаја и Србија добија важну транзитну позицију на гасној мапи Европе.
Србија, иначе, како је открила министарка, не планира овом трасом да допрема гас само за своје потрошаче, већ и да буде транзит за друге европске земље.
То онда значи, да ће се и даље ослањати великим делом на руски гас, јер у најоптимистичнијем сценарију из овог правца може да нам стигне око 60 одсто тренутних годишњих потреба гаса.
"Са милијарду и 800 милиона кубика гаса, колики је капацитет овог гасовода, ћемо моћи да додатно снабдевамо односно помажемо и снабдевање земаља централне и источне Европе. Капацитет гасовода ће потенцијално моћи да се повећа на 3,2 милијарде што је веома битно с обзиром да ће се наше потребе за гасом значајно повећати до краја деценије", рекла је министарка.
Циљ Азербејџана је да удвостручи извоз природног гаса у Европу, иако тек треба да обезбеди дугорочне продајне уговоре који су му потребни да би финансирао повећање своје производње. "Блумберг" пише да ће извоз гаса из Каспијског мора у Европу ове године порасти на 12 милијарди кубних метара са 8 милијарди кубних метара у 2021. години.
Азербејџан, који је почео да продаје гас Европи 2020. године, договорио се прошле године са Европском комисијом да повећа своје количине на 20 милијарди кубних метара у наредних пет година.
Њему се обратило више од 10 европских земаља за гас након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. године, али разговори нису далеко одмакли. Србија ће бити седма европска земља која ће добити азербејџански гас. Државна енергетска компанија "Сокар" договорила је у новембру да наредне године у Србију извози чак 400 милиона кубних метара гаса.
Количине гаса које ће стизати преко ове интерконекције су симболичне ако се упореде количине које су биле предвиђене Јужним током, чија је изградња обустављена 2014. због притиска Брисела и Вашингтона.
Одустајање од Јужног тока нанело штету Србији
Војислав Вулетић из Удружења за гас каже за РТ Балкан да је одустајање од тог пројекта нанело штету и нашој земљи, јер је Србија требало да буде чвориште за снабдевање региона.
"Крајем 2012, процењивало се да ће наша земља после његове изградње имати приход од транзитних такси од око пола милијарде евра. Софија је под притиском САД и ЕУ одустала, а пројекат је 2014. обустављен. Заменио га је 'Турски ток' који има два гасовода по 15,75 милијарди кубика. Један је намењен за снабдевање Турске, а други – 'Балкански ток', за југоисточну Европу, којом гас стиже и до Србије", објашњава Вулетић.
Он напомиње да је Србија имала аранжман везан за 'Јужни ток' и да је требало да се кроз њега обезбеди 65 милијарди кубика гаса, који би ишао преко наше територије.
"Ми трошимо далеко мање, али за нас би биле значајне те количине, јер бисмо од транзитних такси могли да зарадимо. Бугари су на наговор Американаца 'минирали' идеју о 'Јужном току'. Требало је да се нађе други начин да се изведе тај пројекат и успели смо преко такозваног 'Турског тока', односно 'Балканског тока'. Са реализацијом гасног чворишта у Турској које је у плану Србија би добила шансу да ипак буде транзитна земља са транспорт гаса ка Мађарској, Аустрији и другим чланицама ЕУ", сматра Вулетић.
Док се то не деси, међутим, Европска унија све чини да подстакне и земље ван ЕУ да се одрекну руског гаса, па она највећим делом финансира интерконекторе у Србији, Бугарској и Грчкој покренула је и највећим делом финансирала Европска унија.
Међународна агенција за енергетику (ИАЕ) је раније објавила да су земље Европске уније у покушају да смање зависност од руских енергената прошле године забележиле историјски ниску потрошњу гаса, али да су за гас, који су куповале из других извора, морале да издвоје три пута више средстава него 2021. када су им највеће количине стизале из Русије.
Потражња гаса у ЕУ смањена је за 13 одсто, што је највећи пад у потражњи икада забележен, али је за њега плаћено укупно 390 милијарди долара – значајно више него претходне године, када је за више гаса потрошено много мање новца: 120 милијарди долара.
Немачка је, на пример, потрошила 15 одсто гаса мање ове године у односу на прошлу. А цену те "уштеде" најбоље зна њена посрнула привреда.
