Ко има више милионера или ко више верује банкама - Срби или Хрвати

У банкама које послују у Хрватској 964 грађана има штедњу већу од милион евра, а њихова укупна штедња премашује 2,4 милијарде евра. У укупном броју штедиша они имају удео од тек 0,03 посто, али у укупној штедњи њихов је удео готово 6,9 посто, показују подаци Хрватске народне банке (ХНБ). Народна банка Србије, с друге стране, објављује податак само за штедише који имају више од пола милиона евра и таквих је, према последњим подацима НБС за октобар 897, што значи да у нашој земљи, бар званично, када је у питању овај критеријум, ипак има мање милионера.

На њиховим рачунима било је депоновано укупно 1.171,8 милиона евра, што је око 8,3% укупне девизне штедње, а просечна висина штедног улога по партији у овој категорији износила је око 1,3 милиона евра.

Наш избор

РТ Балкан истражује да ли нам се исплати да штедимо: Слаба вајда од вађења новца из сламарица

У Народној банци Србије кажу да су, према последњим подацима од октобра, динарска и девизна штедња на рекордним нивоима – динарска штедња износила је 119,7 милијарди динара, а девизна 14,2 милијарде евра.

"При томе, и динарска и девизна штедња бележе тренд дугорочног раста, који је настављен и у 2023. години, што је пре свега резултат остварене и очуване макроекономске и финансијске стабилности земље и показатељ очуваног поверења у стабилност домаћег банкарског система. Према последњим расположивим подацима за крај октобра 2023. године, када је реч о динарској штедњи, број партија на којима су депонована средства у износу већем од 10 милиона динара износио је 1.078. На овим партијама била је депонована укупно 30,1 милијарда динара или око четвртине (25,2%) укупне динарске штедње, тако да је просечна висина штедног улога по партији износила 27,9 милиона динара", наводе у НБС.

Из Централне банке Црне Горе су, такође недавно објавили податке о штедњи, а они показују да неки од богатих грађана Србије део новца чувају и тамо, јер међу штедишама вреднијим од милион евра има и наших држављана.

"У структури десет највећих депонената физичких лица, троје су резиденти, а седморо нерезиденти и то из Индије, Израела, Велике Британије, Србије и Украјине", наводе у Централној банци Црне Горе.

У Хрватској највише штедиша има до 1.000 евра

Хрватска народна банка саопштила је да је крајем јуна ове године укупно 3.299.342 грађанина у кредитним институцијама имало штедњу у износу од 35,2 милијарде евра.

Анализа РТ Балкан: Колико новца грађани Србије чувају у банкама?

ХНБ је током друге половине 2023. године прикупио појединачне податке о депозитима хрватских грађана код кредитних институција, а укључују све депозите познатих власника на рачунима физичких особа, преноси Хина.

Од укупног броја, највише је грађана, 1,7 милиона или око 51,2 одсто штедиша у банкама, имало депозите до 1.000 евра, а износ на њиховим рачунима био је нешто већи од 337 милиона евра, што је у укупном износу штедње удео од 0,96 посто.

Нешто више од 685.000 хрватских грађана има штедњу од 1.000 до 5.000 евра по власнику, а износ њихове штедње је око 1,7 милијарди евра. Удео тих грађана у укупном броју штедиша је око 20,8 одсто, а износ њихове у укупној штедњи је око 4,9 одсто.

Од 5.000 до 10.000 евра штедње у банкама има око 288.000 грађана (удео 8,7 одсто), а њихов износ штедње премашује две милијарде евра (удео од око 5,8 одсто).

Удео грађана који имају више од 10.000, а мање од 100.000 евра депозита је око 17 посто, а они држе око 49 одсто укупних депозита. Подаци показују да нешто више од 578.000 грађана на штедњи има укупно 17,4 милијарде евра.

Истовремено, мање од два одсто власника с највишим износима депозита, са 100.000 евра и више по власнику, држи око 39 посто укупних депозита, наводе из ХНБ-а.