Економија
Расте продаја аутомобила: И даље најтраженији половњаци и то "пунолетни"
Председница Српске асоцијације увозника возила и делова Александра Ђурђевић каже да се тржиште аутомобила опоравља, али да то и даље иде споро
Продаја нових аутомобила у Србији је порасла ове године, али и даље није достигнут ниво пре пандемије. У куповини електричних аутомобила каскамо за Европом, али су наши возачи више заинтересовани за хибриде.
Председница Српске асоцијације увозника возила и делова Александра Ђурђевић каже да се тржиште аутомобила опоравља, али да то и даље иде споро.
"Ове године је продато нешто више од 23.100 возила и то је 10 одсто више него претходне године. Тај раст је у реду, међутим и даље ми нисмо достигли период пре пандемије 2019. године. Заостајемо неких пет одсто за Европом", рекла је Ђурђевић.
У Србији је до краја новембра највише аутомобила продала "Шкода", нешто више од 5.000 возила, а потом "Тојота" са нешто мање од 2.000 возила, па следе "Хјундаи", "Фолксваген", "Дачија" и "Рено".
Ђурђевић додаје да се у Србији и даље највише продају бензинци (52 одсто). Повећана је продаја хибридних аутомобила (23 одсто), док су аутомобили са дизел мотором пали на треће место (19 одсто).
"Можемо рећи да Европа има још нижи проценат и учешће дизела, око 13 одсто", каже Ђурђевић.
Сматра да је у Србији продаја хибридних возила повећана због субвенција које држава даје. Зато је, додаје, неопходно фокусирати се на повећање продаје електричних аутомобила.
"Субвенције постоје од 2020. године и износе 5.000 евра за електрична возила, 3.500 за плаг-ин хибриде, то су хибриди који се укључују на струју, и 2.500 за стандардне хибриде. И то је нешто што је свакако, поред инфраструктуре, главни ослонац продаје", каже Ђурђевић и напомиње да има најава да ће буџет за субвенције бити смањен, што не би погодовало наставку тренда раста продаје.
За повећање броја електричних аутомобила битна је и инфраструктура. За сада у Србији има око 120 пуњача.
Субвенције за рециклажу
Од укупног броја продатих аутомобила у 2023. години, 83 одсто су половни аутомобили. Забрињава то што више од 80 одсто увезених чине возила старија од 2005. године производње, која имају Еуро 3 и Еуро 4 стандард.
"Имамо такође најаве да ће већ од 1. јануара следеће године бити забрањен увоз оваквих возила и то је први корак према тој зеленој агенди, тачније према томе да нам живот постане лепши и да наш ваздух постане чистији, јер можемо причати о субвенцијама за електрична и електрификована возила, али уколико се не спречи увоз возила која су забрањена за увоз у било коју другу европску земљу, ако не учинимо исто, имаћемо велики проблем са квалитетом ваздуха", истиче Ђурђевић.
Додаје да је најављено да ће се проблем старих аутомобила решити субвенцијама за рециклажу.
"Да Еуро 1, Еуро 2, Еуро 3 возила добију субвенцију од 2.100 евра за рециклажу, тако да је то свакако додатан мотив, уз ту забрану увоза, да људи мењају своје аутомобиле за чистије и за безбедније, јер није само више ствар чистоће ваздуха, већ и више безбедности у саобраћају. Та возила су небезбедна и вероватно смо последње место у Европи где је дозвољен такав увоз", истиче Ђурђевић.
На питање да ли је крај године добар период да се по повољнијој цени купи нов аутомобил, будући да ће се 2023. водити као година производње, Ђурђевић каже да не очекује распродају и акције.
