Економија

(Не)очекиване последице санкција Русији: После енергетске, Европа на ивици прехрамбене кризе

Високе цене енергената и драстичан пад увоза ђубрива из Русије и Белорусије могли би да доведу до прехрамбене кризе у Европи, наводи портал oilprice.com
(Не)очекиване последице санкција Русији: После енергетске, Европа на ивици прехрамбене кризеwww.globallookpress.com

Европа се налази на ивици пољопривредне кризе, пошто је скок цена енергената драстично повећао цену производње ђубрива, док је увоз из Русије и Белорусије драстично опао услед санкција, пише портал oilprice.com.

Русија производи 45 одсто светског амонијум-нитрата, према подацима Института за пољопривреду и трговинску политику. Она такође контролише 18 одсто светске производње соли обогаћених калијумом, које су неопходне за производњу ђубрива, као и 14 одсто светских извора фосфата.

Белорусија је такође један од водећих извозника ђубрива, али њена пољопривредна индустрија била је погођена европским санкцијама и пре почетка специјалне војне операције, пошто су уведене још 2021. године због наводног кршења људских права у тој држави.

"Трговински ланци су изузетно интегрисани", објашњава званичник норвешког произвођача ђубрива "Јара Интернешенел", преноси oilprice.com. "Ако погледате на карту – где је Русија и где су природни ресурси – видите да су ови ланци грађени деценијама. Чак и на врхунцу Хладног рата, трговина је текла. Све то се променило за само неколико дана."

Русија и Белорусија су, као одговор на санкције, последњих месеци ограничиле извоз ђубрива у Европску унију, иако су европски званичници више пута нагласили да овај производ њима није обухваћен. Као и у случају гаса, европски лидери поново су деловали брзоплето, па сада морају да траже алтернативне изворе ових ресурса, наводе на порталу.

Један од потенцијалних добављача је Мароко, који према подацима портала "Еуроактив", чини 40 одсто европског увоза фосфата, а тај удео би у будућности могао значајно да се повећа. Друга опција су земље Централне Азије са којима је ЕУ недавно одржала састанак на министарском нивоу у покушају да продуби политичке и економске везе.

Нема очигледног решења за излазак из кризе

Очигледног решења за кризу недостатка ђубрива у овом тренутку нема. Чак и ако европске земље успешно пронађу нове добављаче, цене ће бити драстично веће, као и у случају течног гаса. Институт за пољопривреду и трговину упозорио је у недавном извештају да је свет "завистан" од вештачких ђубрива, али и да је њихова цена значајно скочила.

"Чланице Г20 су током 2021. ђубриво плаћале дупло више него 2020. године, а ове године то ће бити и до три пута више – што чини да је укупно повећање 'вредно' готово 22 милијарде долара. На пример, Уједињено Краљевство је на увоз ђубрива током последње две године потрошило 144 милиона долара више, док је у случају Бразила та бројка чак 3,5 милијарди", наводи се у извештају.

Велики део тих поскупљења проузрокован је скоком цена енергената, али то не мења чињеницу да се и без тога европске државе налазе у незавидном положају када је у питању производња и увоз ђубрива.

Русија је наставила да извози ђубриво у државе које јој нису увеле санкције, али за Европску унију њихово укидање тренутно није опција пошто би то довело до потпуног краха њене међународне репутације, пише oilprice.com.

Поједине државе можда покушају да искористе кризу како би убрзале транзицију ка одрживој пољопривреди, налик на недавну одлуку холандске владе да смањи емисију азота за 70 одсто уништењем сопственог сточног фонда. Ипак, ове мере изузетно су непопуларне и могу довести до масовних протеста, налик на оне који су погодили ову земљу прошлог лета.

image