Економија
На њивама има посла и током зиме, али нема радника: Калемари зараде 50 евра на дан
Пошто је понуда радне снаге слаба ни дневнице нису ништа ниже него када је сезона у пуном замаху
Мада је зимско доба и на њивама нема посла, потреба за сезонским радницима у пољопривреди ипак постоји. У току је зимско орезивање воћа, док се повртари спремају за сејање лубеница, односно, калемљење.
Житељи села Врбица код Чоке треба да крену ових дана у сетву аутохтоне сорте белог лука, који се сеје тако што сезонци пузећи забадају ченове лука по хладним ораницама...Посла има и у цвећарству, јер се у расадницима увелико припремају за 8. март и пролећну садњу цвећа.
За те послове у газдинствима треба додатна радна снага, коју је тешко наћи, без обзира на то што није шпиц пољопривредних радова. Пошто је понуда радне снаге слаба ни дневнице нису ништа ниже него када је сезона у пуном замаху.
За резидбу воћа није потребна само физичка снага, већ и знање. Али у недостатку правих резача у великим воћњацима узимају раднике који за дан - два, уз помоћ техничара, науче посао. Дневница тих који нису баш упућени у резидбу, а хоће да зараде и науче износи од 3.000 до 4.000 динара. Оне праве професионалне, који носе своје маказе треба платити 50 евра на дан. Њих је тешко наћи јер имају унапред уговорене послове.
У Земљорадничкој задрузи "Воће" и "Нектар Аграр" у Нештину у току је резидба јабука. Воћњак је велики и орезивање ће потрајати до априла.
Директор задруге Ђорђе Керешевић за "Дневник" каже да ове зиме имају раднике из околине Шапца, а ранијих година су били сезонци из Власотинца, којима је требало обезбедити, односно, платити смештај, храну и дневницу.
"Углавном имамо резаче, као и у другим воћњацима, који се не разумеју у посао, али га брзо савладају јер техничари надгледају, упућују и враћају раднике да би се орезивање воћа урадило како треба", каже директор Керешевић.
Напомиње, да ангажовање радника са стране представља велики издатак, јер им морају платити преноћиште и храну или наћи свакодневни превоз.
Дневница оних који нису баш упућени у резидбу, а хоће да зараде и науче, износи од 3.000 до 4.000 динара.
Повртар из Дероња у Општини Оџаци Сава Компалић за десетак дана ће кренути да сеје лубенице за калемљење. Каже да има у селу жена које ће радити тај посао, а да је дневница по сату од 400 до 500 динара, у зависности од погодбе. По тој цени, рекао је, жене су радиле и прошле године.
"Сва срећа што у комшилуку могу да нађем раднице, које, иначе, раде код мене скоро сваке зиме. Посао није тежак, ради се у затвореном и топлом простору", навео је Компалић.
У расадницима сезонце брзо стиже умор
Цвећари који се баве сезонским цвећем већ су кренули у посао садње кадифа, винки, петонија, салвија, пуне руке посла имаће тек од половине фебруара, када крене расађивање. У расадницима је углавном женска радна снага, али она није сигурна, јер после десетак дана жене стигне замор и онда треба тражити нове раднике.
У цвећари "Ша" у Платичеву код Руме казали су да сезонске раднике налазе по околним селима, али да није довољно само платити дневницу већ их треба развозити од куће до посла и обезбедити храну.
"У расадницима се ради осам до десет сати, а дневница је 3.000 динара", казала је Борка Андрић. Појаснила је, да је када у расадницима нема пуно посла дневница нижа и обрнуто, виша је, ако се више ради.
Муке око проналаска радне снаге имају мештани села Врбица, јер у месту нема радника, па их налазе по селима око Кикинде и у Падеју. Сетва аутохтоне сорте белог лука није лак посао, јер треба пузећи радити, па је ове године сат око 450 динара, а прошле године је био 350 и 380 динара.
"Дневница је сада већа, а цена белог лука није се мењала годинама и то нам представља проблем како да извучемо зараду, јер су дневнице сезонаца велики издатак. Морамо унапред да обезбедимо новац, а зарада од лука је танка или је ни нема", казао је повртар Акош Варга.
