Економија
Како опљачкати руске милијарде: ЕУ и САД не успевају са се сложе о преласку Рубикона
Европљане брину правни и финансијски ризици које Американци игноришу
САД и њихови европски савезници кажу да су одлучни да искористе замрзнуту руску имовину да помогну Украјини - некако. Због тога се ове недеље свађају у Бразилу око најбољег начина да то ураде, а да не упадну у правни или финансијски проблем.
Западне земље замрзле су око 260 милијарди евра руских средстава, од чега више од две трећине у Европској унији. Иако се сви слажу да би средства требало да остану ван Русије, не слажу се око тога да ли је законито прекорачити Рубикон тако што ће одмах запленити имовину и наводно је искористити за обнову Украјине.
Како се сукоб продужава, расте спремност Запада на повлачење ризичних потеза, у чему предњаче Американци. Министарка финансија Џенет Јелен је тако раније ове недеље покушала да ублажи европске сумње рекавши да су правни и морални аргументи за ову дефакто "пљачку" јаки. Велика Британија је такође изразила подршку заплени имовине.
Највише опреза су, уз Европску централну банку, изразиле Француска и Немачка које страхују од реакције Москве и заплене европске имовине, али и утицаја таквог чина на финансијску стабилност и статус евра као резервне валуте. Како су "Блумбергу" рекли неименовани званичници, страхује се да би тако драстичан потез створио преседан због чега би друге земље почеле да избегавају да своје резерве држе у западним валутама како се и оне не би нашле на удару сличних мера.
"Немамо правну основу да сада запленимо руску имовину", рекао је француски министар финансија Бруно Ле Мер после самита министара финансија Г7 у Сао Паулу.
Званичници и правници Г7 истражују сада низ опција које ће понудити лидерима на њиховом јунском састанку у Италији, пошто ће за сваки потез бити потребна политичка одлука на највишем нивоу, рекли су званичници.
ЕУ је усредсређена на проналажење "правно сигурног корака који се такође може применити у кратком року" како би се приходи од замрзнуте имовине користили за помоћ Украјини, рекао је немачки министар финансија Кристијан Линднер.
Једно "заобилазно решење" које се нуди је да владе Г7 дају "гаранцију" тржиштима да замрзнута средства неће бити враћена Русији осим ако она не пристане да плати трошкове реконструкције Украјине. У суштини, они би обећали да ће, ако буде потребно, запленити имовину у будућности како би вратили украјинске кредите. На тај начин могу да обезбеде колатерал за Украјину, а да не дирају руску имовину. У међувремену, кредитори који су дали новац за Украјину знали би да руска имовина на крају подржава њихове кредите.
Иако се овим предлогом укида ризик од конфисковања руске имовине, он није у потпуности уклоњен и страх од последица и даље постоји.
Уз једноставну заплену коју САД виде као "најчистију" опцију, Г7 разматра и коришћење руске имовине као залог за обвезнице продате на глобалним тржиштима за прикупљање средстава за Украјину, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је предложила да се приход од пореза на добит замрзнутих фондова сада искористи не за реконструкцију већ за куповину оружја Украјини.
Добит је прошле године износила 4,4 милијарде евра (4,8 милијарди долара). Од децембра, Светска банка је проценила потребе Украјине за реконструкцију на 486 милијарди долара.
