Састанак Г7 уздрман поделама око заплене руске имовине

Француски министар финансија Бруно Ле Мер јавно је оспорио став америчке министарке финансија Џенет Јелен да би било легално монетизовати око 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, откривајући дубоке поделе међу земљама Г7 по овом питању.

Ле Мер је, говорећи након састанка финансијских званичника Г7, одбацио став САД и рекао да је Француска уверена да нема довољно основа у међународном праву да се наставитај процес, и да је потребан даљи рад, преноси Ројтерс.

Он је рекао да сви такви потези треба да буду у потпуности поткрепљени међународним правом и да је потребна подршка свих чланица Групе 20 великих економија, које укључују Русију, Кину и друге земље које су биле критичне према Сједињеним Државама.

Фон дер Лајенова променила плочу: Конфискована руска средства за наоружавање, а не обнову Украјине?

Званичници Г7 већ годину дана се боре да договоре шта да раде са руском имовином замрзнутом након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. Лидери Г7 траже могућа решења до јуна.

Њихова овонедељна дебата на маргинама састанка министара финансија из великих глобалних економија Г20 у Сао Паулу показала је да су ставови још увек веома удаљени.

"То није нужно конфронтација. Настављамо разговоре иза кулиса ка заједничком циљу, а то је тражење мера које су у складу са међународним правом", рекао је заменик министра финансија Јапана за међународне послове Масато Канда новинарима након министарског састанка Г7.

Јелен је раније рекла новинарима да постоји "снажан међународни правни, економски и морални аргумент" за извлачење вредности из руске имовине, било да се она директно заплени или да се користи као колатерал, а "теорија противмера" оправдава такву акцију према међународном праву. Америчка званичница је то правдала хитном потребом да се помогне Украјини.

Ле Мер је рекао да се не слаже са теоријом о противмерама, да сматра да таква правна основа није довољна и да је потребан широк међународни консензус.

Русија је запретила узвратним мерама ако Запад настави са запленом имовине.

Западни званичник, који је тражио да остане неименован, рекао је да се званичници Г7 чврсто слажу да Москва треба да плати штету коју је изазвала и да је све већи број стручњака уверен да постоји правни пут да се омогући заплена замрзнуте имовине.

Ле Мер је истакао да је Европска унија користећи неочекиване профите од замрзнуте имовине већ направила значајан корак напред, а тај став поновио је и немачки министар финансија Кристијан Линднер.

Линднер је рекао новинарима да се залаже за коришћење камата прикупљених од замрзнуте руске имовине за подршку Украјини, називајући то "реалистичним кораком који је правно сигуран и који се може брзо применити".

Канада се сложила са хитном потребом да се крене даље са конфискацијом замрзнуте руске имовине како би помогла Украјини, изјавила је у уторак министарка финансија Кристија Фриленд.

Питање је добило на значају откако је 61 милијарду долара додатне америчке помоћи Украјини блокирао Представнички дом САД предвођен републиканцима.

Стручњаци кажу да би могло потрајати годину дана или више да би могли да користе вредност имовине. Већина, ако не и све земље које поседују руску имовину, требало би да донесу домаће законе како би те акције биле могуће.