Економија
Роботи ће брати јабуке: Машине би могле да надоместе недостатак радне снаге, али им сметају - гране
Професор воћарства на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду Ненад Магазин каже да је све теже пронаћи радну снагу, која је и све скупља, што значајно компликује целу финансијску конструкцију произвођача
У сарадњи Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду и Факултета техничких наука ударени су темељи пројекта чије би исходиште могла бити потпуно роботизована берба јабука.
Професор воћарства на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду Ненад Магазин каже да је берба данас једна од ретких задатака у засадима воћа, поготово стоног, који се обавља искључиво ручно, али да је све теже пронаћи радну снагу, која је и све скупља, што значајно компликује целу финансијску конструкцију произвођача.
"И већ се дуго покушава пронаћи решење како би се та радна снага, које ионако немате, могла некако заменити роботима. Жеља и воћара и индустрије је да се што пре дође до ефикасног решења и оно имплементира у пракси, и у свету се већ ушло у не само у демонстрациону него и у комерцијалну примену робота у берби јабука. Међутим, та врста аутоматизације баш и није достигла жељени ниво, јер у постојећим засадима често непремостиву препреку роботима представљају – гране", каже Ненад Магазин за "Дневник".
Постојећи засади јабука су тродимензионални. Поред висине и ширине, мора се рачунати и на дебљину "зида" који творе гране. А управо су гране препрека за адекватну, брзу, ефикасну роботску бербу. Јер, роботи могу бити довољно ефикасни само уколико су им плодови лако доступни.
"Оно што смо ми видели као потенцијал, на основу резултата неких ранијих наших истраживања, јесте то да заправо изменимо воћњак, односно да га прилагодимо роботизованој берби. А то практично значи да засад више не буде тродимензионалан него да га учинимо - дводимензионалним. Иако то можда звучи чудно, заправо је то могуће урадити зато што је Пољопривредни факултет у претходних неколико година створио и избацио на тржиште шест стубастих сорти јабуке", појашњава професор Магазин.
Стубасте сорте јабуке имају, наиме, само водилицу, која расте усправно, и готово да немају гране.
"Планирали смо читав низ огледа кроз које бисмо створили неку нову генерацију стубастих јабука, које би биле не само још квалитетније, него и још прилагодљивије роботизованој берби. Истовремено, колеге са ФТН-а би развиле прототип робота који би могао да у будућности буде 'ангажован' у воћњацима", указује професор.
На Факултету техничких наука се, наиме, већ дуже ради на развоју роботичке руке са три адаптивна прста, која садржи напредне моделе контроле и степен детекције силе, који се темељи на низу сензора.
И управо је то од круцијалног значаја, јер није свеједно да ли треба да стисне и пренети од тачке А до тачке Б металну штанглу, стаклену флашу, јаје или, у овом случају – јабуку.
Паралелно с тим, техникама вештачке интелигенције и машинског учења могуће је руку "обучити" тако да може да препозна различите текстуре и површине, па самим тим и подеси угао хватања. При томе је у питању решење који је функционално упоредиво са постојећим "хватаљкама" на светском тржишту, али је значајно јефтиније.
Упркос изузетно високим оценама рецензената у прошлом програмском позиву Фонда за науку факултет није добио финансирање, али то не значи да ће сада стати.
"Имамо добру полазну основу и овај пројекат дефинитивно неће остати у фиоци. Битан сегмент наше идеје је била и процена њене економске оправданости. Предност стубастих јабука је то што можемо да их гушће садимо. Будући да факултет има свој расадник, ми ћемо у њему подићи такве засаде и добићемо егзактне податке о томе да ли наше стубасте сорте у тој густој садњи могу да дају задовољавајући род и квалитет, те да ли можемо да ефикасно примењујемо роботе. И тада ћемо имати још бољу стартну позицију за следећу пројектну пријаву, било домаћу било међународну", објашњава професор.
