РТ Балкан истражује: Да ли ће неплаћени кућни послови дићи БДП и шта уствари доноси нови Правилник

Закон о родној равноправности не уноси конфузију само у српски језик, него и у начин обрачуна бруто домаћег производа (БДП). На основу овог прописа донет је Правилник о методологији за обрачун неплаћеног кућног рада у којем се наводи "формула" за његов обрачун и утврђивање његовог учешћа у бруто домаћем производу.

Иако би се могло помислити да ће се у скор српске привреде рачунати и сви послови које обављају домаћице, пензионери и сви остали грађани док сређују своју кућу и брину о деци, надлежни кажу да се то неће десити, већ да ће се рачунати колико би хипотетички БДП био већи да се неплаћени кућни рад укључује у његов обрачун.

Иначе, неплаћени посао подразумева кување, чишћење и спремање куће, прање и пеглање веша, поправке у домаћинству, куповину, бригу о деци и одраслима, путовање у вези са неплаћеним активностима и др.

Правилник прописује да се вредност неплаћеног кућног рада обрачунава као производ укупног годишњег броја часова неплаћеног кућног рада и минималне цене рада по часу. Учешће вредности неплаћеног кућног рада у БДП-у у Србији утврђује се као количник утврђене укупне вредности тог рада за претходну годину и података о вредности БДП-а за претходну годину, а који би требало на годишњем нивоу да обрачунава Републички завод за статистику.

Рачуна се, али се не урачунава

У РЗС кажу за РТ Балкан да у Србији до сада није вршен обрачун удела неплаћеног кућног рада у БДП-у и да јединствена, стандардизована методологија обрачуна неплаћеног рада и његовог учешћа у БДП-у још не постоји у Европи.

"Према нашим сазнањима, овај удео не обрачунавају све земље ЕУ јер, према званичном програму Евростата, не постоји обавеза о подацима које земље чланице морају да достављају Евростату. УНЕЦЕ је објавио препоруке, односно базичне методолошке принципе и примере обрачуна неплаћеног кућног рада у појединим земљама. Међутим, званична, обавезујућа међународна методологија прописана од стране релевантних институција, УН или ЕУ, још не постоји. Сходно томе, земље које врше обрачун неплаћеног рада примењују методе обрачуна прилагођене расположивим изворима података", објашњавају у РЗС.

Они тврде да се неплаћени кућни рад не укључује у обрачуне званичних података о БДП-у ни у једној земљи, јер то не предвиђа нити допушта европска методологија Система националних рачуна ЕСА 2010, односно на међународном нивоу СНА 2008.

"Неплаћени кућни рад, посматран као учешће у БДП-а се користи само у анализама и обрачунима које нису део обавезујућег, званичног Система националних рачуна и обрачуна БДП-а које примењују националне статистичке институције. Сходно томе, обрачун неплаћеног кућног рада неће утицати на вредност БДП-а нити на његов раст тј. на до сада публиковане вредности бруто домаћег производа и стопа раста БДП-а, нити у Србији, нити у једној другој земљи", кажу у Републичком заводу за статистику.

Они напомињу да РЗС не обрачунава "допринос БДП-у из неплаћених послова" јер они нису део БДП-а да би се могао обрачунати њихов допринос.

"Може се обрачунати вредност неплаћеног рада и њен релативни однос (учешће) према званичној, обрачунатој и публикованој вредности БДП-а и ово учешће показује колико би хипотетички БДП био већи да се неплаћени кућни рад укључује у обрачун БДП-а. Међутим, европски и међународни систем националних рачуна и обрачуна БДП-а још не предвиђа, нити допушта, укључивање неплаћеног кућног рада у обрачун БДП-а", наводе у Заводу за статистику.

Министар финансија Синиша Мали недавно је изјавио да је Србија први пут у историји премашила ниво од 69 милијарди евра БДП-а и истакао да је пре 11 година наш БДП био 33 милијарде.

"Дакле, расте нам БДП, расте богатство наше земље и до 2027. са пројектом 'Скок у будућност', са новим, додатним инвестицијама хоћемо да достигнемо тај ниво од 100 милијарди евра БДП-а", најавио је Мали.

Сексуалне услуге и дрога већ дижу БДП

Много пре Србије, поједине европске земље почеле су да "билдују" свој БДП тако што су почеле да резултату званичне привреде придодају и учешће сиве економије и нелегалних активности, попут трговине наркотицима и проституције. Евростат, статистички биро Европске уније је тада, одговарајући на критике поводом тога што ће статистика признавати позитиван допринос мафије економијама које прихвате нову методологију, констатовао да "БДП не мери морал". 

Тада су медији писали да су, када су земље ЕУ почеле да приказују нелегалне делатности у свом БДП-у, њихови макроекономски резултати приметно побољшани. Тако су трговина дрогом и проституција у Хрватској повећале БДП за 111,3 милиона евра, што је 0,28 одсто, док је укључивањем и других нелегалних делатности (укупно 25 ставки) као што су шверц цигарета и алкохола хрватски друштвени производ повећан за 2,2 милијарде куна – 1,2 одсто. У Великој Британији је допринос дроге и проституције привредном расту у 2013. био чак 10,9 милијарди евра, што је пола процента БДП-а. 

"Сива економија, проституција, криминал све заједно улази у обрачун БДП-а. У Србији смо направили корекцију 2014. године, јер раније то није било обухваћено, то смо тек пре десет година уврстили у обрачун. Пре тога смо имали потцењени БДП у односу на друге земље, због необухваћене сиве економије. Ми врло ажурно те препоруке примењујемо и спроводимо. То је допринело да смо сада потпуно хармонизовани са европским стандардима за израчунавање БДП-а", каже економиста Иван Николић за РТ Балкан.

Он напомиње да се сви прорачуни раде по стандардима и да све државе морају да их поштују.

"Евростат је контролор и ревизор обрачуна БДП-а. То је уједначено, сви који су у бази, имају сигурно хармонизовану статистику обрачуна, а ми смо међу њима", наводи Иван Николић.

С обзиром да се Европа бори са рецесијом, не би било необично да ускоро део формуле за израчунавање БДП-а уђу и неплаћени послови, па можда и одмор и рекреација, како би се одржала идеја о процвату европске економије, иако је свима јасно да све дубље тоне.

Жене двоструко више ангажоване на неплаћеним пословима

Републички завод за статистику је два пута до сада спровео Истраживање о коришћењу времена, по методологији Европске уније. Подаци показују да становник Србије у просеку проведе три сата дневно у неплаћеним пословима.

Истраживања о коришћењу времена из 2010. и 2021. године потврдила су стереотипе који важе на нашим просторима. Без обзира на то да ли су запослене или не, жене, у односу на мушкарце, двоструко више времена раде у кући, а упола мање времена проводе на плаћеним пословима. За запослене жене, рад у кући постаје друга смена.

Тако жене у неплаћеним активностима у просеку проведу мало више од четири сата, док се мушкарци неплаћеним пословима баве два сата.

Неплаћени рад је новим правилником признат, а биће и израчунат његов удео у БДП-у, на основу методологије која је прописана, али једина корист коју од њега имају грађани је што ће све особе које нису здравствено осигуране по било ком другом основу, стећи право на здравствено осигурање.