Млади за волан камиона могу већ после пунолетства: Да ли ће нова правила ублажити недостатак возача

Почетком марта ступио је на снагу Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче, чиме су се стекли услови да кандидати за "Ц" категорију, односно камион полажу већ са 18 година, а за "Д" категорију, односно аутобус са 21 годином. У ауто-школама кажу да је повећано интересовање кандидата, да зову, распитују се о условима за полагање, али да је још рано говорити о ефектима новог правилника.

То је једна од мера, коју је предузела држава како би почео да се решава проблем недостатка професионалних возача. Према анализи Пословног удружења друмског саобраћаја "Србијатранспорт", Србији тренутно недостаје око 20.000 професионалних возача.

У септембру прошле године изменама Закона о безбедности саобраћаја смањена је старосна граница за возаче камиона и аутобуса.

Где има највише посла, а ко нуди највеће плате: Занатлијама у огласима обећавају и до 350.000 динара

Померање старосне границе значи да за камион кандидати могу да полажу са 18 година, уместо са 21 као раније, а за аутобус могу да полажу када напуне 21 годину, док су пре то могли са 24 године. Међутим, те измене нису могле да буду примењене у пракси док се не донесу подзаконски акти, а међу њима и Правилник о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче. Очекује се да ће смањење старосне границе делимично да реши проблем дефицита возача.

Од 9. марта, ове године почела је примена Правилника о теоријској и практичној обуци кандидата за возаче у свим ауто-школама. Милан Крстић, председник Асоцијације ауто-школа Србије каже да је повећано интересовање кандидата у смислу да зову, распитују се о условима за полагање возачког испита за "Ц" и "Д" категорију.

Неколико степеника

"Да би неко добио возачку дозволу за камион или аутобус мора да прође неколико степеника. Први предуслов је да има завршену Саобраћајну школу, смер за возача. Тек када имају диплому те школе, која траје три године, могу да упишу ауто-школу и да полажу возачки за "Ц" и "Д" категорију. Након тога морају да добију сертификат за професионалног возача у Агенцији за безбедност саобраћаја. Тек онда могу за волан камиона или аутобуса", објашњава све кораке за "Јуроњуз Србија" Милан Крстић.

Додаје да број професионалних возача не може да се повећа за месец или два дана, да је то процес за који треба времена.

Ни 8. марта за жене у Зиђину нема поделе на мушке и женске послове: Раде у руднику и возе теретњаке

"Уколико неко у овом моменту одлучи да постане професионални возач потребно му је две до две и по године да заврши све - преквалификација, да ванредно заврши средњу школу за возача, затим категорије у ауто-школи и на крају добијање сертификата. Говоримо о људима који нису завршили средњу саобраћајну школу. Ако је неко завршио електротехничку школу, а сада хоће да буде возач, он мора да положе разлику предмета између саобраћајне и електротехничке. Након тога упише 'Ц' категорију, а када положи возачки испит иде у Агенцију за безбедност саобраћаја и добија сертификат за професионалног возача. Тек тада му се уписује категорија", објашњава Милан Крстић.

Скоро да нема транспортног предузећа које не "вапи" за возачима. Поједини превозници почели су да увозе радну снагу. Један од највећих аутобусних превозника у Србији "Мобилитас", некадашња "Арива", међу првима је почео са увозом возача из иностранства. Ангажовали су возаче из Шри Ланке за јавни превоз у Београду. У њиховој компанији сада је запослено око 70 странаца.

Од ступања на снагу Правилника, повећана заинтересованост кандидата, распитују се о условима, каже Крстић, додајући да је још рано говорити о већем броју професионалних возача.

Велики проблем за будуће возаче је и то што долазак до возачке дозволе за "Ц" и "Д" категорију није јефтин - ванредно завршавање средње школе кошта, затим упис у ауто школу, као и добијање лиценце.

Французима за полагање три плате, код нас 6,5

Професор Слободан Аћимовић са Економског факултета у Београду каже да је изменама Закона и доношењем Правилника направљен први корак у решавању дефицита професионалних возача.

"Тешко је предвидети колико ћемо променом Правилника да подстакнемо људе да се уписују у ауто школе и постану возачи камиона или аутобуса. Код нас је велики проблем и то што су високи трошкови обуке, лиценцирања", каже он за "Јуроњуз Србија".

У анализи "Србијатранспорта" у којој је учествовао и професор Аћимовић, наведено је да је добијање возачке дозволе за камион или аутобус много скупље у Србији него у земљама ЕУ.

Као пример је наведена Француска где је просечна цена за добијање возачке дозволе и сертификата о стручној професионалној оспособљености 5.250 евра, што је нешто више од три њихове минималне месечне зараде. У Србији обука за возача камиона, са таксама, испитима и свим неопходним формалностима кошта више од 300.000 динара, што је око 6,5 минималних месечних зарада.

Србији фали 20.000 професионалних возача: Да ли су плате за супруге и повољнији станови решење

"Држава може да помогне, не само субвенцијама које се тичу смањивања трошкова тих обука већ и додатних пореских стимуланса. Да се млади стимулишу да остану у Србији", навео је Аћимовић.

"Србијатранспорт" предлаже и додатне пореске олакшице како би се стимулисале фирме које се баве транспортом, затим да акцизе на гориво фирмама које се баве транспортом буду као у Немачкој или Француској.

Сматрају и да би држава могла одређеним подстицајима да веже возаче да остану у земљи, евентуално повољнијим субвенцијама за станове. То је посебно важно за младе возаче, који формирају породицу.