Економија
Јединствено тржиште рада на Балкану: За кога има посла у Србији, а ко би могао у печалбу у Албанију
Грађани Србије, Северне Македоније и Албаније од данас могу да раде у све три земље, јер је кроз иницијативу "Отворени Балкан" омогућен приступ јединственом тржишту од 11 милиона радника
Србији недостају грађевински радници свих профила, на хиљаде возача, а како се ближи летња сезона све више ће бити упражњених радних места и у ресторанима. И берба је сваке године све проблематичнија, јер нема довољно сезонских радника у пољопривреди. Овај проблем, који је за многе послодавце постао ноћна мора, требало би бар делимично да реши јединствено тржиште рада између Србије, Албаније и Северне Македоније. Очекивања су велика, а време ће показати коме ће ова иницијатива бити од користи.
Грађани Србије, Северне Македоније и Албаније од јуче могу да раде у све три земље, јер је кроз иницијативу "Отворени Балкан" омогућен приступ јединственом тржишту од 11 милиона радника. Из Министарства за информисање и телекомуникације кажу да су за сада највеће интересовање показали грађани Северне Македоније и да је првог дана њих 35 затражило приступ преко портала еУправе, да се запосли у Србији.
Чини се да највећа очекивања од овог пројекта имају домаћи привредници, који се надају да ће радна снага из ове две државе успети бар делимично да надомести недостатак радника у нашој земљи. Не плаше се да ће због ове иницијативе остати без домаће радне снаге, јер сматрају да понуда послова и услови рада у Скопљу и Тирани нису значајно, или нису уопште, бољи него у Београду. С друге стране, представници синдиката стрепе да би радници из "комшилука" могли да спусте зараде запослених у појединим секторима у Србији.
"Иницијатива је у основи добра, треба да нам омогући циркулацију становништва између три земље и да се лакше попуњавају отворене позиције. Упитно је што не постоји нека значајна разлика када је у питању минимална цена рада. Србија има највећи минималац од око 400 евра, а Албанија и Македонија око 350-360 евра. То није довољно добар мотиватор, да би неко мењао свој живот за 10 или 20 одсто већу плату", сматра Милош Турински из "Инфостуда".
Он напомиње да нашем тржишту недостају занатлије, али и квалификовани радници разних профила, али да је питање да ли ће ова иницијатива успети да покрене миграције и да допринесе да се те празне позиције бар делимично попуне.
"Постоји забринутост, уколико дође до миграција албанског и македонског становништва у Србију, на места која су нама дефицитарна, да та конкуренција може да спусти цену рада за наше раднике. Суштински, они би могли да попуне радна места на грађевини, од неквалификованих радника, преко столара, армирача, водоинсталатера, аутолимара, као и на сезонским пословима у пољопривреди, за брање воћа. У пољопривреди су дневнице достигле и 50 евра, а ако неко дође да ради за 20 или 30 евра, они ће аутоматски смањити цену наших радника", указује Турински.
Он сматра да би из угла српских привредника то могла да буде добра прилика да задовољимо тржиште рада ако ове две земље могу да нам понуде квалификоване раднике који нам недостају. С друге стране, ако се понуде неки послови за људе са високим квалификацијама, уз добре услове, каже да сигурно има људи из Србије који би отишли да раде и у Северној Македонији и Албанији, али је претпоставка да ће таквих понуда и прилика бити много мање.
Атанацковић: Странци не раде за минималац
Привредници су још пре две године поздравили ову иницијативу, а Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије каже за РТ Балкан да су очекивали да ће се идеја брже реализовати, али да је свакако и у овом тренутку бити корисна за привреду. Када је у питању бојазан синдиката да ће странци спустити цену рада нашим радницима, он каже да странци не раде за минималац.
"Боље је запошљавати раднике из комшилука, са Балкана, који имају сличне навике и погледе, ближе су им куће, него људе из Непала или из Индије. Запослени на неким позицијама су били у доброј позицији, јер нису имали конкуренцију и послодавци су морали да им дају веће плате. Када је понуда радне снаге добра, онда и те зараде могу бити ниже. Мада, мислим да већ сада, код тих дефицитарних занимања су плате изнад републичког просека. Ни ти који долазе сигурно неће радити у Србији за минималац, јер им се то не исплати", каже Атанацковић.
Он напомиње да би угоститељи могли да осете додатни притисак, иако су већ у проблему, јер радници одлазе у Хрватску и Црну Гору.
"Ако се Албанија развија у том смислу, то би могао да буде ризик, да нам оду пре свега конобари и помоћни радници у угоститељству. Иначе, очекује се да ће Србија ипак да привуче више људи због плата и развијености економије", каже Атанацковић.
Бојан Танасковић, директор агенције за запошљавање "Новотек радна снага" каже за РТ Балкан да не очекује значајније интересовање наших људи за запошљавање у Северној Македонији и Албанији, већ да би то могла да буде шанса за професионалце који ће радити одређени период на организацији и реализацији неких пројеката и да ће се вратити назад.
"Не видим разлоге да наши радници одлазе тамо на дужи период. Када су у питању очекивања домаћих послодаваца, они могу привући радну снагу из пограничних делова Северне Македоније и то за послове у грађевинарству и машинству. Има потенцијала и у енергетици, јер се у пограничним деловима затварају рудници олова и цинка, па би евентуално та радна снага са искуством могла да дође у Србију", каже Танасковић.
Он ипак сматра да тешко да се можемо ослонити на радну снагу из ове две државе. Као и цео Балкан, оне се суочавају с одливом радне снаге, пре свега, у земље Западне Европе.
"И они су отишли у Западну Европу, нама остају појединачни случајеви, којима се можда овде отвори неки посао, привремено. Све је то ниског квалитета и није реално очекивати да ћемо решити проблем недостатка радне снаге. Македонци имају велику потражњу за берачима воћа и радницима у пољопривреди, тако да не верујем да ће долазити у Србију. Грађевинцима су интересантнији послови у ЕУ, где су боље плаћени", каже Бојан Танасковић.
Он сматра да ова иницијатива о заједничком тржишту рада касни деценију и указује да би имала више смисла да је реализована пре него што се већина квалификованих радника из Северне Македоније и Албаније одселила у ЕУ.
"Они су пре 10-20 година ређе одлазили ка Европи због администрације, а Србија се развијала и ту прилику је требало искористити. Сада ће то бити тешко. Сви који су имали знање и квалификације су се углавном снашли ", указује Танасковић.
