Економија
За кога у Србији нема посла: Више од 72.000 људи је на евиденцији НСЗ дуже од десет година
Рекордери по дужини "стажа" на евиденцији Националне службе за запошљавање су, осим незапослених који имају само основно образовање, особе са дипломом економског техничара, продавци и гимназијалци.
Србија већ неколико година "увози" раднике, недостаје јој више од 20.000 возача, нема довољно мајстора, али с друге стране и даље има 387.920 незапослених, од којих сваки пети на посао чека дуже од десет година. Рекордери по дужини "стажа" на евиденцији Националне службе за запошљавање су, осим незапослених који имају само основно образовање, особе са дипломом економског техничара, продавци и чак 1.700 гимназијалаца. Укупно 72.778 кандидата дуже од деценије покушава да пронађе или само чека запослење на бироу.
У Националној служби за запошљавање за РТ Балкан кажу да има више занимања за која не стигне ниједна пријава послодавца током године. Тако лане никоме нису били потребни ветеринарски лаборант, прехрамбени микробиолошки лаборант, лаборант физике, техничар ПТТ саобраћаја, металуршки лаборант или економски техничар специјалиста.
Ниједан послодавац није огласио ни потребу за занимањима као што су ратар, пчелар, јорганџија, папучар, клавир штимер, андрагог, бабица, биолог, цариник, механичар, диригент, етнолог, шумар, хемијски лаборант-специјалиста, инструктор заштите на раду или инструктор заштите животне средине. Посла није било ни за судије за прекршаје, нити за специјалисте докторе стоматологије.
"На евиденцији је у марту било 387.920 незапослених, од којих су 56 одсто, односно 217.073 жене. У односу на исти месец прошле године, број незапослених је смањен за 36.827, односно за 8,7 одсто. У односу на образовну структуру, најзаступљенија су незапослени са стеченим средњим нивоом квалификација(50,9%), затим особе без квалификација и нискоквалификовани (35,7%), док је најмање учешће незапослених са високим нивоом квалификација (13,4%)", кажу за РТ Балкан у НСЗ.
У протеклој деценији, просечно време потребно за проналажење посла међу незапосленима који се налазе на евиденцији НСЗ није значајно варирало и просечно износи четири године и седам месеци.
Свака година на бироу смањује шансе
Милош Турински из "Инфостуда" каже да су међу особама на евиденцији НСЗ који су дугорочно незапослени претежно пасивни кандидати без квалификација. Они су чекајући посао практично изгубили време и нису се снашли, а како време пролази све су мање шансе да би могла да искрсне прилика за запошљавање.
"Најчешће су то скроз неквалификовани људи са основним образовањем. Осим њих, много је и гимназијалаца, који се тешко запошљавају, јер се гимназија води као средњошколско образовање, али они заправо немају никакво примењиво знање за тржиште рада. Најчешће, нити имају потребно образовање или обуку, нити имају жељу да се запосле. То је кључна проблематика", каже Турински.
Он истиче да нема ни говора о увозу радника из иностранства уколико има радника на евиденцији НСЗ који би могли да обављају тај посао.
"Не можете да запослите странца, уколико на евиденцији имате квалификоване раднике тог профила на домаћем тржишту. Прво се проверава у бази НСЗ ко је све на евиденцији и да ли желе да прихвате посао. Увозимо радну снагу, јер нам недостају радници из разних области, тако да није тачно да послодавци прескачу људе који су на бироу или да на њих нико не обраћа пажњу, већ једноставно немају квалификације за те послове за које су радници потребни", каже Милош Турински.
Он напомиње да није ни чудо што нам недостају радници свих профила, јер се процењује да је у протеклих десет година из Србије отишло око 600.000 људи.
Програми за помоћ дугорочно незапосленима
У НСЗ наводе да су теже запошљива лица углавном људи који имају застарела знања и вештине, недостатак релевантног радног искуства, мотивације и самопоуздања у тражењу посла, неповољну здравствену и породичну ситуацију.
"Често се дешава да је присутно више разлога који утичу на отежан приступ запошљавању, што представља додатни проблем у процесу интеграције на тржиште рада. Како би се особи пружила одговарајућа помоћ, саветодавна подршка НСЗ је усмерена на индивидуални рад, током којег се предузимају активности на превазилажењу неповољних околности у процесу запошљавања", кажу у НСЗ.
Та саветодавна улога, како објашњавају, се огледа у мотивисању и оспособљавању дугорочно незапослених у активном тражењу посла, путем развијања техника и вештина неопходних за тражење посла, укључивањем у мотивационо-активационе радионице, попут обука за активно тражење посла, тренинг самоефикасности, радионица за превладавање стреса услед губитка посла, клуб за тражење посла и др.
"Поред информативно-саветодавне подршке, НСЗ спроводи и мере које подразумевају финансијску подршку послодавцима и незапосленима, а првенствено су намењене особама из категорије теже запошљивих. Они имају приоритет за укључивање у мере активне политике запошљавања као што су додатно образовање и обука, субвенционисано запошљавање, самозапошљавање, јавни радови, мере за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом", наводе у НСЗ за РТ Балкан.
У оквиру пројекта "Спровођење иновативних мера и приступа активне политике запошљавања у циљу боље интеграције дугорочно незапослених лица, младих, жена, особа са инвалидитетом и теже запошљивих група на тржишту рада" који се финансира из ИПА 2020 програмског циклуса, реализује се пакет услуга и мера активне политике запошљавања за дугорочно незапослена лица.
Намењен је дугорочно незапосленима, а то су жене, Роми, корисници новчане социјалне помоћи, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом, особе старије од 50 година и други, које имају неповољан положај на тржишту рада услед својих карактеристика и одређених баријера са којима се суочавају у процесу тражења посла и запошљавања.
