РТ Балкан истражује: Да ли је Србија постала проточни бојлер за стране раднике?

Посланици Скупштине Србије у среду су усвојили измене и допуне Закона о странцима и Закона о запошљавању странаца, којима страни држављани стичу бројне олакшице и поједностављене процедуре приликом стицања боравишне дозволе и ступања у радни однос.

Члан Одбора за одбрану и унутрашње послове Владан Заграђанин за РТ Балкан каже да су закони промењени због специфичности тржишта рада и мањка радне снаге.

"Увозимо раднике из Кине, Русије, Индије, Турске, Филипина, па је ово начин да се поједноставе поступци издавања боравишне и радне дозволе, које ће убудуће бити обједињене унутар једног поступка, за оне који су испунили законске услове. Дозвола се неће издавати на шест месеци, као што је био случај до сада, већ на три године јер, на пример, једна зграда не може да се изгради за тако кратак период, а скраћује се и рок за одлучивање на 15 дана, по захтеву послодавца или самог странца. Новина је да ће послодавац моћи да пошаље неколико захтева истовремено", наводи он главне одредбе закона које су прошле скупштинску процедуру и чекају да буду објављене у Службеном гласнику, када ће ступити на снагу.

Захтев за привремени боравак моћи ће да буде поднет и електронским путем.

Странцу се такође омогућава да за време важења јединствене дозволе и без њене измене, промени основ рада, послодавца или да се запосли код два или више послодаваца, чиме се знатно доприноси смањењу административног оптерећења, наводи се у образложењу усвојених аката.

Лакше и до бубрега?

Драган Тодоровић из Савеза самосталних синдиката Београда за РТ Балкан наводи да су закони у начелу добри и либералнији, али да се боји да се држава неће питати ништа.

"Посредовање између послодавца и странца обављаће агенције за запошљавање, чак ће и Национална служба за запошљавање бити ту про форме. То ће отворити врата за трговце људима и људским органима. Такође ће довести и до дампинга цена рада, јер се испоставља да иако су договорили минималну цену, на крају раде много више - од шест дана у недељи и радним временом од 10 до 12 сати дневно. Све су то предуслови да постанемо проточни бојлер за страну радну снагу, која је друге културе и вероисповести", објашњава наш саговорник.

Он поставља питање како ће се све одразити на друштво.

"Поништавају се и државе и народи, мултинационалне компаније занима само профит, а не чији радници завршавају посао", подвлачи Тодоровић и додаје да је поред званичне бројке од 35.000 странаца у Србији, овде присутно сигурно 30 одсто више - јер раде "на црно".

Са њим је сагласна београдска адвокатица чија канцеларија оснива фирме и припрема документацију радницима и привредницима из Турске.

"Тешко да ће се увести ред, ове измене су урађене свесно, са намером и свакако нису у интересу домаћих радника", наводи саговорница РТ Балкана. 

Каже да се у пракси сусреће са различитим парадоксалним ситуацијама, као што је случај да у Агенцији за привредне регистре траже идентификациони број турског држављанина како би могао да отвори фирму, а у МУП не могу да му издају визу, самим тим ни идентификациони број док не отвори фирму. 

"Тако смо се вртели у круг, можда се сада и усагласе", нада се она.

Шта каже статистика НСЗ-а

Према подацима за 2015, годину дана од почетка примене првог Закона, Национална служба за запошљавање издала је укупно 6.362 (нове и продужене) дозволе за рад, од којих 2.873 чине радне дозволе за запошљавање, што представља 45,16 одсто од укупно издатих дозвола за рад.

Овај тренд издавања највећег броја ове врсте радних дозвола наставља се и у наредним годинама примене закона. Тако је у 2019. години 53,6 процената од укупно издатих дозвола за рад чине радне дозволе за запошљавање, у 2020. години 51,7 одсто, а у 2021. године 49,21 посто, док у 2022. години тај проценат износи чак 62,5 одсто.

Прошле године Србија је странцима издала 35.168 дозвола за рад, а у првих шест месеци у 2023. години, одобрена је 24.785 радна дозвола.

Посматрано према држављанству, у 2021. години, највећи број дозвола за рад издато је држављанима НР Кине, Турске, Руске Федерације, Индије, Украјине и Северне Македоније, док је током 2022. године највише дозвола издато држављанима НР Кине, Руске Федерације, Турске, Индије, Кубе и Северне Македоније. На листи "топ 10" су и радници из Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Према евиденцији НСЗ, највише је радника са трећим, четвртим и седмим степеном стручне спреме, али има и доста нискоквалификованих радника, углавном у грађевинском сектору.

Зараде покривају минималну цену рада и могу да достигну 60.000, највише 70.000 динара.

Неки од услова за стицање права за боравак у Србији су рад, запослење, куповина некретнине; школовање, студирање или специјализација, научно-истраживачки рад, истраживање, стажирање, учествовање у програмима међународне размене ученика или студената; лечење и други оправдани разлози у складу са Законом и међународним споразумима.