Економија
Привредна сарадња Србије и Кине у бројкама: Колико тргујемо и где највише сарађујемо
Од 2014. до 2023. године кинеске компаније инвестирале су укупно 5,5 милијарди евра капитала у нашој земљи, што у укупном периоду чини 17,5% свих инвестиција
Готово сваки трећи евро који су страни инвеститори прошле године уложили у отварање фабрика у нашој земљи стигао је из Кине, јер кинеске инвестиције чине око 30,4 одсто. У Србији, према подацима Агенција за привредне регистре, послује 1.560 привредних друштава са већинским кинеским капиталом, а у њима је ангажовано око 20.600 радника.
Кинези су, заједно са Русима, изградили брзу пругу између Новог Сада и Београда, а тренутно су у финишу и радови на деоници до Суботице.
Ширење утицаја Кини је донела Иницијатива "Појас и пут", која је покренута 2013. године и која се протеже и до Србије. Очекује се да ће посета кинеског председника Си Ђинпинга Београду додатно ојачати везе двеју земаља.
Спољнотрговинска размена између Србије и Кине у 2023. је била 6,09 милијарди долара, од чега само 1,2 милијарде чини извоз из Србије. У трговини са Кином Србија има значајан дефицит од 3,6 милијарди евра, а економисти сматрају да је један од главних циљева наше земље да се та разлика смањи, што би требало да омогући и Споразум о слободној трговини између две земље, који ступа на снагу у јулу.
У Привредној комори Србије кажу да кинеске компаније креирају укупно око четири милијарде евра пословних прихода, док су "Зиђин мајнинг", "Зиђин копер" и "ХБИС група" уједно и највећи извозници из Србије.
За девет година 5,5 милијарди евра
Посматрано по годинама, инвестиције из Кине у Републици Србији значајно варирају, али последњих година, од 2018. је приметан тренд раста. Највећи прилив инвестиција из Кине остварен је у 2022. и 2023. години кад су оне чиниле око 30 одсто укупних инвестиција.
У ПКС наводе да је последњих година Кина, уз ЕУ, највећи индивидуални инвеститор у нашој земљи.
"Од 2014. до 2023. године кинеске компаније инвестирале су укупно 5,5 милијарди евра капитала у нашој земљи, што у укупном периоду чини 17,5% свих инвестиција. Кинеска привреда је веома значајна у свету, друга по снази, а када се гледа учешће у глобалном расту оно је веће од америчког, зато што су стопе раста у Кини више. Сви ти пројекти који се реализују у Србији се увеличавају у последњих десетак година, имали смо око 5,5 милијарди евра прилива, а имамо и све више компанија са већинским власништвом из Кине", каже за РТ Балкан Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС.
Уколико погледамо динамику страних директних инвестиција из Кине у овом региону, може се закључити да је Србија најатрактивније подручје за улагање кинеских инвеститора. У осталим земљама Западног Балкана готово да нема значајнијег прилива директних страних инвестиција из Кине као ни у овом региону уколико га посматрамо укључујући и Хрватску и Словенију.
Инвеститори из Кине су на Западном Балкану прошле године уложили 1.434 милиона евра, а од тога 1.379 милиона евра у Србији. Станић каже да се мање присуство Кине у "комшилуку", може оправдати чињеницом да су део ЕУ и да подлежу регулативи економског блока.
Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар–децембар 2023. године укупна спољнотрговинска размена у роби са Кином износила је 6,09 милијарди долара. Укупан извоз у роби у Кину у истом периоду износио је 1,23 милијарде долара. У истом периоду увезено је 4,86 милијарди долара робе, стога је покривеност увоза извозом износила 25,4 одсто.
Водећи извозни производи Србије у ту земљу у истом периоду биле су руде бакра и концентрати (68 одсто), катоде и секције катода, од рафинисаног бакра (24 одсто). Водећи увозни производи из те земље била је такозвана неразврстана роба, затим паметни телефони.
"Ово је политичко партнерство из кога је произашла и прилика за привреду, пре свега због Споразума о слободној трговини, који постаје функционалан од јула ове године. Чињеница је да ми тамо извозимо углавном сировине, челик, бакар, резану грађу и друго. Имамо врло висок дефицит у размени, готово 3,5 милијарде евра, према подацима за 2023. Било би добро да се промени та извозна структура, односно да се смањи дефицит, а то значи да кинеско тржиште буде доступније за наше, на пример, прехрамбене производе", сматра Бојан Станић.
Брза пруга и нови коридори
Очекује се да ће кинеске компаније имати значајну улогу и у наредним годинама, а Станић нарочито истиче учешће у инфраструктурним пројектима.
"Треба у пројекте ЕКСПО и "Скок у будућност", кад су кинеске фирме извођачи радова, максимално укључити наше фирме, нарочито мала и средња привредна друштва, да буду што више укључене као подизвођачи, јер на тај начин стичу референце", указује Бојан Станић.
Министар грађевинарства Горан Весић напомиње да, осим што гради брзу пругу са компанијама из Кине, има неколико великих пројеката у друмском саобраћају.
"Први пројекат је деоница од Паковраће до Пожеге на ауто-путу 'Милош Велики'. Други пројекат је завршетак Јужне обилазнице. Радимо Фрушкогорски коридор, који је дужине 47 километара. Четврти пројекат је изградња још једног моста на самој обилазници око Новог Сада. Радимо Дунавски коридор, дужине 68 километара и ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад, дужине 105 километара, као и брзу саобраћајницу од Бачког Брега до Српске Црње", наводи Весић.
Поред тога се раде још два пројекта у Београду – градски тунел, који ће почињати у Карађорђевој улици, а завршаваће се код Панчевачког моста и пројекат изградње новог савског моста на месту старог Трамвајског моста.
До краја године Србија ће купити и пет брзих кинеских возова, од којих је први већ стигао у нашу земљу, а кинеске компаније су ангажоване и на изградњи београдског метроа.
"Сарадња са Кином је добра за Србију и развој наше инфраструктуре, али је корисна и за кинеске компаније, јер им се на тај начин отвара европско тржиште", каже Весић.
Он напомиње да постоје два нова потенцијална пројекта, Пожега-Бољаре односно пут према Црној Гори који ће се, како је рекао, радити са једном кинеском компанијом на концесију, што ће бити први пут да се неки пут ради тако, а не директним улагањем из буџета.
Весић каже да ће се са Кинезима радити и први део брзе саобраћајнице "Вожд Карађорђе" која почиње од Малог Пожаревца и иде преко Младеновца, Аранђеловца, Орашја све до Чибутковице, што је веза са ауто-путем "Милош Велики", док ће се у другој фази радити део према Раљи и Лапову.
