Економија
Немачка отима мајсторе са Балкана: Олакшали одлазак квалификованих радника из Србије и региона
Иако би неком могло да звучи као добра вест, послодавци у Србији и осталим земљама Западног Балкана могли би да осете озбиљне последице одлива радне снаге, у ионако дефицитарним занимањима, за које већ тешко проналазе мајсторе
Лоша демографска слика приморала је европске земље да се буквално отимају за радну снагу. Већина њих, а посебно Немачка, рачунају на грађане Западног Балкана, као на велики потенцијал за попуњавање слободних позиција на свом тржишту рада.
Процењује се да је у Немачкој око два милиона упражњених радних места, што влада те земље жели да реши увозом радне снаге. Немачка влада је прошле године увела закон о усељавању квалификованих радника (ФЕГ), чије одредбе постепено ступају на снагу. Почиње трећа фаза, чија је сврха привлачење квалификоване стране радне снаге са Западног Балкана.
"Ова фаза је посебно интересантна за стручњаке занатских занимања, јер ће се, између осталог, од 1. јуна удвостручити квота за људе са Западног Балкана са 25.000 на 50.000", наводи синдикат ЗДХ.
Конкретно, то значи да ће 50.000 грађана Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, "Косова" и Северне Македоније имати лакши приступ немачком тржишту рада, без доказивања стручне квалификације.
Иако би неком могло да звучи као добра вест, послодавци у Србији и осталим земљама Западног Балкана могли би да осете озбиљне последице одлива радне снаге, у ионако дефицитарним занимањима, за које већ тешко проналазе мајсторе.
Србији недостају грађевински радници свих профила, на хиљаде возача, а како се ближи летња сезона све више ће бити упражњених радних места и у ресторанима. И берба је сваке године све проблематичнија, јер нема довољно сезонских радника у пољопривреди. Овај проблем, који је за многе послодавце постао ноћна мора.
У Србији је незапосленост у првом кварталу 2024. била 9,4 одсто, а ни 52.000 радних дозвола страним радницима прошле године нису умањили потражњу за радном снагом. Према проценама, и даље недостаје 20.000 професионалних возача у теретном и транспортном саобраћају, као и радника свих профила у грађевинарству, мада ни у другим секторима није много боље.
Недостак радника ризик за раст привреде
Најновије решење које ће се од данас примењивати у Немачкој је настало изменама закона из 2016. који је грађанима Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, "Косова", Северне Македоније већ омогућен лакши приступ немачком тржишту рада.
Закон је прошле године проширен и измењен и ступа на снагу у фазама. Измене се не односе на послове чије је обављање законски повезано са нострификацијом дипломе, на пример, академске професије као што је медицина.
По закону, свако ко је стекао одређену стручну спрему моћи ће да ради исти посао у Немачкој, пише "Албаниан пост".
"Карта шанси" за тражење посла заснива се на додељивању бодова по различитим критеријумима, као што су квалификације, знање немачког или енглеског, радно искуство, везе са Немачком, године старости и евентуално породица домаћина.
Трећа фаза закона олакшаће страним радницима који ће бити ангажовани да са собом доведу чланове породице.
Немачки савезни завод за запошљавање издаваће дозволе за запошљавање унапред, а послодавци ће моћи да затраже дозволу за рад путем интернета.
Након што Агенција да сагласност, потенцијални радник са Западног Балкана ће моћи да поднесе захтев за немачку боравишну и радну визу код надлежног конзуларног представништава.
ЗДХ је нагласио да успех закона, који треба да привуче хронично дефицитарну стручну радну снагу у Немачкој, зависи углавном од брзине и ефикасности институција.
"Да би мала предузећа имала користи од регулативе Западног Балкана, морају се увести брзе и ефикасне административне процедуре у немачким представништвима у иностранству и немачким службама за странце", кажу из тог удружења.
Немачка је изгубила око два милиона људи старости од 20 до 64 године од 1998. године, према анализи података Уједињених нација, које је објавио "Фајненшл тајмс". У наредној деценији, највећа економија ЕУ ће изгубити још десет одсто свог радно способног становништва, што је око пет милиона људи.
У фебруару је немачки министар економије Роберт Хабек означио недостатак радне снаге као највећи ризик за економски раст земље. Немачки експерти процењују да би недостатак радника могао коштати Немачку 49 милијарди евра изгубљене производње у 2024. години.
