Откуп пшенице за робне резерве: Шта ова најава значи за пољопривреднике, а шта за државу

Жетва пшенице у неким деловима Србије још није ни почела, а пољопривредници већ стрепе да ли ће ове сезоне успети да наплате свој труд. Очекује се просечан род пшенице, од око три милиона тона, односно минимално око 4,7 тона по хектару, а Сунчица Савовић, директорка Удружењa за унапређење производње и извоз житарица "Жита Србије", каже да у овом тренутку у силосима има више од милион и по тона прошлогодишњег рода. 

Председник Србије Александар Вучић рекао је у уторак да је обновио иницијативу за повећање робних резерви у свим сферама и додао да ће морати ургентно да се откупи око 150.000 тона меркантилне пшенице од сељака.

Увозимо тесто и смрзнути хлеб, а мање га једемо: Како промена навика утиче на производњу пшенице

"То ће им дати повољнију цену, а они ће истовремено омогућити да тржишне вишкове испоруче држави. То је важно за нас да би очували цену хлеба и да бисмо имали довољно брашна и да све обезбедимо за наредни период", рекао је Вучић гостујући на РТС-у.

Влада Србије је крајем маја усвојила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Т-500 којом се прописује максимална малопродајна цена у износу од 54 динара, односно произвођачка цена од 46,31 динар. На истој седници, Влада је донела одлуку и о интервентној продаји 64.000 тона пшеничног брашна произвођачима који хлеб праве од ове врсте брашна, како би се додатно ублажиле негативне последице на пекаре.

"Тржишна година за пшеницу се завршава 30. јуна и ово је трећа за редом коју завршавамо са рекордним залихама старог рода из много разлога, тако да би куповина било које количине старог рода, уколико буде откупљен по адекватној цени била нешто што би могло да помогне произвођаче. Дирекција на тржиште излази у том случају новцем из буџета и, уколико се ради о старом роду то је коректно, али ако се ради о пшеници која тек треба да се 'скида' то је врло лоше, имајући у виду да се цена мења сваког дана и тренутно је нестабилно и на светским берзама и тржиште је отворено", сматра Сунчица Савовић.

Инфлација успорила, али се у потрошачкој корпи то још не примећује: Зашто не падају цене хране

Оно што пољопривреднике највише занима је цена по којој би држава откупљивала пшеницу, али она за сада није позната. директорка Удружења "Жита Србије" каже да је тржишна цена за пшеницу прошлогодишњег рода прошле недеље била од 22 до 23,5 динара са ПДВ-ом, док су први уговори за нову склапани по цени од 23 динара.

"Ако цена буде виша од тржишне то ће за све остале учеснике на тржишту бити велики ударац. Пре свега прерађивачи, млинари, индустрија сточне хране, закључно са извозницима, ће бити апсолутно спречени да купују, уколико цена по којој Дирекција за робне резерве буде куповала буде већа од оне на унутрашњем тржишту у жетви. Просто тенденција нашег тржиште је да када се цена повећа на тако вештачки начин, када се држава меша у откуп, ремете се тржишни механизми и оног тренутка кад цена крене минимално на горе, продаја стаје и чека се, не разумно, него свако у складу са својим жељама, у нади да ће хлебно жито бити још скупље", указује Сунчица Савовић.

Она напомиње да Дирекција мора да понуди јединствену цену, да људи знају шта могу да очекују.

"Идеја о откупу та робне резерве је добра ако је у питању стари род, али ако се мисли на нови род, у жетви, то је врло незахвално, јер би то могло да дигне цену на берзи, а уколико се то деси, Дирекција неће моћи да испуни жељену квоту, јер ће онда произвођачи тамо понудити. У супротном, ако цена оде на доле, држава ће купити пшеницу која ће бити прескупа. То нешто што је тешко осмислити на добар начин. Сигурније је купити прошлогодишњи род. Што се тиче новог рода не знамо ни какав ће квалитет бити, док не почне да се "скида". Жетва полако почиње, али на њено одлагање утичу и падавине", каже саговорница РТ Балкан.

Удружења пољопривредника припремају предлог, који планирају да доставе Министарству пољопривреде, са захтевом да се откуп преко Дирекције за робне резерве односи искључиво на регистрована пољопривредна газдинства која имају укупно уписано у регистар максимално до 15 хектара обрадивих површина, а тек уколико је не буде довољно да се откупљује и од већих произвођача. Они указују да би на тај начин држава ставила у први план "малог" произвођача који чини просек по последњем попису пољопривреде у Србији.

Русија руши рекорде: Од извоза пољопривредних производа зарадила 45 милијарди долара

Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника каже да се често дешава да, када се држава у нешто меша, то буде на штету малог пољопривредника.

"Сваки пут када држава најави откуп за робне резерве недомаћински се газдује с тим. Малтене је то недоступно за мале пољопривреднике, јер увек исти људи буду у прилици да продају за четири или пет динара скупље од тржишне цене, а после они који имају мање количине, који се пријаве, не стигну да продају. Имамо проблем, јер само одабрани буду у прилици да продају по тој цени, а опет привилеговани користе после и то јефтиније жито, односно брашно, када држава интервенише на одређен начин", каже Киш за РТ Балкан.

Он подсећа и да држава нема своје складишне просторе и да пшеницу држи код власника силоса "који с тим раде шта хоће, газдују и тргују, а државна пшеница неретко нестаје".

"То потврђује и неколико афера око злоупотреба робних резерви које су обелодањене претходних година", каже Киш.