Економија
Европска централна банка снизила каматне стопе, а очекује да инфлација и даље расте
ЕЦБ је морала добро да прорачуна шта јој се више исплати. Економисти указују да би даље задржавање камата на високом нивоу, могло додатно да погура ионако посрнулу привреду у рецесију
Европска централна банка одлучила је данас да смањи каматне стопе, али и даље повећава прогнозе инфлације за ову и наредну 2025. годину. ЕЦБ је снизила кључну каматну стопу за 25 базних поена.
Одлука о смањењу каматних стопа и прогнозе о расту инфлације су у супротности, али очигледно да ЕЦБ види излаз у спуштању камата, због огромних дугова, иако иначе високе камате служе да се инфлација обузда. Зато није лако разумети данашње смањење каматних стопа с обзиром на предвиђање да ће "инфлација вероватно остати изнад циља и у следећој години".
ЕЦБ је морала добро да прорачуна шта јој се више исплати. Економисти указују да би даље задржавање камата на високом нивоу, могло додатно да погура ионако посрнулу привреду у рецесију.
"На основу ажуриране процене изгледа за раст инфлације, динамике носеће инфлације и снаге трансмисије монетарне политике, сада је прикладно да се ублажи степен ограничења монетарне политике након девет месеци држања стопа на стабилном нивоу. Од састанка Управног савета у септембру 2023. године, инфлација је пала за више од 2,5 процентних поена, а изгледи за инфлацију су се значајно побољшали", наводи се у саопштењу.
Они наводе да је базна инфлација такође ослабила, појачавајући знаке да су притисци на цене ослабили, а инфлаторна очекивања опала на свим хоризонтима.
"Монетарна политика је задржала рестриктивне услове финансирања. Смањењем тражње и одржавањем инфлаторних очекивања на добром нивоу, ово је дало велики допринос смањењу инфлације", кажу у ЕЦБ.
Финансијска тржишта су жељно ишчекивала прво смањење у еврозони од септембра 2019. године, што ће утицати и на главну стопу ЕЦБ за операције рефинансирања, која је пала са 4,5% на 4,25%.
Аналитичари су очекивали да ће трошкови задуживања пасти на састанку ЕЦБ у јуну након сигнала да је централна банка спремна да понуди већу подршку економијама еврозоне након периода економске стагнације.
Еурибор је из минуса у којем је био месецима, почео да расте у јуну 2022. године, да би у октобру 2023. достигао 4,143 одсто и од тада је на силазној путањи са повременим осцилацијама, а тренутно је његова вредност 3,738 одсто.
Подсетимо, турбулентан период за дужнике у Србији је у октобру ублажила Народна банка Србије својом одлуком да ограничи каматну стопу за дужнике који су корисници првог стамбеног кредита, а чији уговорени износ не прелази 200.000 евра. Мера НБС биће на снази до краја године, а у међувремену, стручњаци прогнозирају да ће централне банке почети да спуштају референтне камате.
