Очекује се да камате у Европи крену у рикверц: Када ће нам кредити бити јефтинији

И Европска централна банка и Народна банка Србије задржале су протекле недеље своје каматне стопе на истом нивоу. Из Европе стижу наговештаји да би у јуну камате могле да крену у рикверц, али ЕЦБ ће морати добро да прорачуна шта јој се више исплати.

Економисти указују да би даље задржавање камата на високом нивоу, могло додатно да погура ионако посрнулу привреду у рецесију. Они сматрају да је ниво каматних стопа достигао плафон и да можемо да очекујемо њихово смањење, осим ако се не десе неке значајније геополитичке промене. 

Извештај Удружења банака Србије: Просечан дуг грађана за стамбене кредите око 35.800 евра

Еурибор је из минуса у којем је био месецима, почео да расте у јуну 2022. године, да би у октобру 2023. достигао 4,143 одсто и од тада је на силазној путањи са повременим осцилацијама, а тренутно је његова вредност 3,855 одсто.

Подсетимо, турбулентан период за дужнике у октобру је ублажила Народна банка Србије својом одлуком да ограничи каматну стопу за дужнике који су корисници првог стамбеног кредита, а чији уговорени износ не прелази 200.000 евра. Мера НБС биће на снази до краја године, а у међувремену, стручњаци прогнозирају да ће централне банке почети да спуштају референтне камате.

Финансијски конслутант Владимир Васић, који је био и секретар Удружења банака Србије сматра да не мора да значи да ће Европска централна банка чекати Америчке федералне резерве (ФЕД), да би почела да спушта каматне стопе.

Ефекат високих камата и пооштрених банкарских услова: Кредите диже само ко баш мора

"Ситуација у којој је америчка привреда је другачија, јер они имају раст од 4,5 одсто, али имају и колебање инфлације. Када је у питању Европска унија, они имају 0,3 одсто раста, што скоро и да није раст и за њих је већи ризик да дозволе да и даље задуживање буде скупо и да оду у другу крајност, односно у рецесију. Неке земље ЕУ су већ у рецесији, али најгоре је што је слаба привредна активност у Немачкој, као водећој економској сили ЕУ", каже Владимир Васић.

Он указује да их више "боли рецесија, него бежање капитала у Америку", јер капитал последњих 15 година "бежи" из ЕУ у САД, Кину и друге земље, јер нема новог инвестиционог таласа који би требало да привуче инвестиције. Додаје да Европска унија мора да пронађе начин шта да уради и како да анимира инвеститоре из целог света да улажу у ЕУ, јер Кина постаје све јача конкуренција.

"Евопска централна банка ће морати да 'попусти каиш'. Вероватно у јуну ће спустити каматну стопу да би народ почео да троши, да би се нешто десило, јер – привреда стаје, а ускоро би могла бити на коленима, ако се тај тренд настави", сматра Васић.

Када ће кредити појефтинити

Васић каже да не очекује да ће у наредном периоду цене квадрата у Србији појефтинити, али наводи да се може очекивати да кредити постану повољнији.

"У Србији станове не купују људи којима је потребан за живот, него они који имају вишак новца. Цене квадрата су високе, јер ми немамо тржиште капитала и алтернативу за улагање. Свако ко има новац ће углавном купити стан, појављују се људи и фирме који купују по неколико станова, те инвестиционе некретнине за изнајмљивање и то аутоматски диже цену непокретности. Не очекујем да ће ту бити значајнији пад, јер и даље немамо тржиште где бисмо могли алтернативно да инвестирамо. Наша берза не функционише, онда је то све један зачарани круг", објашњава Владимир Васић.

Он сматра да би евентуални пад каматних стопа у Европи могао да се одрази на цену кредита у Србији крајем ове или почетком следеће године.

"Ако ЕЦБ смањи камате у јуну, на наш финансијски систем би то могло да се прелије крајем ове или почетком следеће године и да услови задуживања буду повољнији, односно да дође до малог пада камата. Тренутно су камате између пет и шест одсто. Мислим да би у јуну, јулу ЕЦБ могла у првој транши да спусти вредност каматне стопе за 0,25, а до краја године још једном за 0,25, а да смањење у 2025. буде још 1,5 током целе године, уколико се не деси нешто непредвиђено", каже Васић.

За дужнике у Србији је то значајно, пошто је више од 90 одсто стамбених кредита у Србији индексирано у еврима. 

Банке пооштриле критеријуме: Привреда се мање задужује, грађанима треба кеш

Из Народне банке Србије поручују да ће на кретање еурибора током 2025. године директно утицати одлуке Европске централне банке у погледу основних каматних стопа.

"Циклус повећања каматних стопа ЕЦБ највероватније је завршен у септембру 2023. године и од тада ова банка није мењала основне каматне стопе, уз најаве званичника да ће остати на достигнутом нивоу у дужем периоду и да њихово смањење не би требало очекивати пре средине ове године, под условом да подаци о инфлацији, економској активности и тржишту рада то дозволе. Званичници ЕЦБ истичу да ће тек на касно пролеће имати довољно информација на основу којих ће проценити да ли притисци на тржишту рада слабе и на основу којих ће моћи да доносе одлуке о евентуалном смањењу каматних стопа", наводе из НБС.

Они напомињу да, када су у питању очекивања тржишта, већина учесника "Консензус форкастове" анкете из јануара ове године навела да би Европска централна банке могла да смањи основне каматне стопе у 2024. за 75 базних поена, а у 2025. за 125 базних поена. У складу са очекиваним почетком смањења каматних стопа Европске централне банке, из НБС очекују да ће се и кретање еурибора прилагођавати динамици промена каматних стопа Европске централне банке.