Економија
Анализа РТ Балкан: Шта Србија може да понуди тржишту Египта и Емирата ако се укину царине
Србија тренутно има готово симболичну робну размену са Египтом од око 88,3 милиона долара, колико је била прошле године, док је вредност трговине са УАЕ лане била 158,6 милиона евра
Српски привредници ће од 1. јула моћи лакше и повољније да продају своје производе на кинеском тржишту, због укидања царина, а у припреми су још два споразума о слободној трговини (ССТ) која би требало да им отворе врата за тржиште Уједињених Арапских Емирата и Египта. Србија тренутно има готово симболичну робну размену са Египтом од око 88,3 милиона долара, колико је износила прошле године, док је вредност трговине са УАЕ лане била 158,6 милиона евра.
Готово четвртину извоза у Емирате чине производи наменске индустрије, а продајемо им и суперфосфате чији је удео око 10 одсто, као и дрво букве и свеже јабуке. Алуминијум је најзначајнији увозни производ, који чини више од 50 одсто укупног увоза из ове земље. У Египту највише продајемо дуван, цигарете и производе наменске индустрије и они чине 77 одсто српског извоза у ову земљу, док од њих највише купујемо уреу, калцијум фосфате и со.
Стручњаци сматрају да су трговински споразуми Србије са земљама попут Кине, Египта и УАЕ добри, јер смањују политичку и економску зависност Србије од Европске уније и напомињу да наша земља има шта да понуди купцима на овим тржиштима, али да такву трговину прати и низ изазова с обзиром на то да су у питању удаљене дестинације.
Шта можемо да продамо купцима у Египту и УАЕ?
Данијела Стрижак из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије каже за РТ Балкан да потписивање ССТ са Египтом, српској привреди отвара врата једне демографски потентне земље од 108 милиона становника, која, захваљујући географском положају, игра значајну улогу, како на простору Африке, тако и у региону Медитерана и Блиског истока.
"Пласирање српских производа на египатско тржиште је тренутно значајно отежано због изузетно високих царинских оптерећења које је Влада Египта донела у циљу штедње, обуздавања увоза и заштите домаће индустрије. Осим за пшеницу и производе од ње, који имају нулту царинску стопу, јер је Египат један од највећих увозника пшенице на свету, за остале прехрамбене производе, свеже воће, храну за животиње, производе хемијске и металске индустрије, царинска оптерећења крећу се у распону од 20 до 60 одсто, што наше производе чини неконкурентним", објашњава Данијела Стрижак.
ССТ са Египтом предвиђа либерализацију већине производа из ових индустрија током одређеног транзиционог периода, што ће утицати на конкурентност наших произвођача и јаче позиционирање на египатском тржишту.
"Са друге стране, царинске стопе за извоз у УАЕ су ниске и износе највише пет одсто, осим за дуванске производе, где је царинско оптерећење 100 одсто. Најперспективнији производи у трговини са УАЕ су прехрамбени производи, ђубрива, козметика, производи металске и наменске индустрије и намештај. Са високом потрошњом хране по глави становника, УАЕ су најперспективније тржиште пољопривреде у региону Персијског залива", каже Стрижак.
Саговорница РТ Балкан напомиње да је Египат апсолутно зависан од увоза јабука и да је на светском тржишту у 2022. купио 303 тоне овог воћа, углавном из Пољске, Италије и Грчке, што је чинило близу пет процената укупног светског извоза. Из Србије је, међутим, увезао свега 14 тона, при царинском оптерећењу од 40 одсто. Ова земља је препозната као изузетан потенцијал за домаће произвођаче и извознике јабуке. И Емирати су препознати као потенцијални партнер домаћих воћара, јер годишње на светској пијаци купе више од 215 тона јабуке.
"Снижавање, односно укидање високих царинских оптерећења у Египту ће омогућити бољу конкурентност и позиционирање наших произвођача, док би у случају Емирата на чије тржиште већ извозимо, могле да се очекују веће количине и, следствено томе, веће учешће овог производа у извозу. Исто тако, постоји потенцијал за извоз хране за животиње, ветеринарских лекова, дечја храна, кондиторски производи, гумарска индустрија и индустрија пластике, смрзнуто воће", наводи Данијела Стрижак.
Она указује да, иако потписивање ССТ са овим земљама представља добар предуслов за унапређење привредне сарадње, али и учвршћивање свеукупних односа између земаља потписница постоје ризици да се тим споразумима неће постићи задовољавајући ефекти, посебно у области пољопривредно-прехрамбеног сектора.
Зато мора да постоји јасно дефинисана стратегија наступа на тржишту, анализа конкуренције, постизање довољне количине и континуитета у снабдевању, ас ве то би требало да прати и одговарајућа маркетиншка кампања, да би потрошачи пољску или италијанску јабуку заменили српском.
Доцент др Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду каже за РТ Балкан да потписивање ових споразума може омогућити Србији да диверсификује своје трговинске односе и смањи своју зависност од Европске уније.
"Ово може бити посебно важно у ситуацијама када су тржишта ЕУ или других земаља које су тренутно главни трговински партнери подложна променама или ограничењима, попут трговинских спорова или протекционистичких мера. Отварање нових тржишта може пружити прилику за повећање извоза српских производа и услуга, што може допринети економском расту земље, стварајући нове пословне могућности и повећавајући конкурентност српских предузећа.
Повезивање са земљама изван ЕУ може помоћи Србији да прошири свој геополитички утицај и створи нове дипломатске везе. Ови споразуми могу бити део шире стратегије за јачање међународних односа и диверсификацију спољне политике земље", каже Мијушковић.
Он указује да постоји неколико изазова које Србија може имати приликом остваривања користи од ових споразума, као што је удаљеност тржишта, што може повећати трошкове транспорта и логистике за српске извознике.
"Ово може учинити српске производе мање конкурентним на тим тржиштима. Србија ће можда морати да уложи напоре у усклађивање својих производа са захтевима ових тржишта како би максимално искористила предности споразума о слободној трговини", каже Мијушковић.
Он објашњава да, када земља постане чланица ЕУ, обично постаје део царинског подручја ЕУ и прихвата њену царинску политику. Мијушковић напомиње да то не значи нужно да би Србија морала одмах да раскине те споразуме, већ да је уобичајени приступ да се споразуми прилагоде или преправе како би се омогућило чланство у ЕУ, а истовремено се настоји очувати што је више могуће користи које ти споразуми доносе.
