Култура

Одлазак прве даме југословенског џеза: Преминула Нада Кнежевић

Остаће упамћена као прва Европљанка чије је име уписано у светску енциклопедију џеза, којој је пијаниста Чик Корија понудио сарадњу због њених изузетних вокалних способности
Одлазак прве даме југословенског џеза: Преминула Нада Кнежевић© Приватни албум

Истакнута џез уметница Нада Кнежевић преминула је у Београду у 84. години. Прва дама југословенског џеза, како су је често називали, биће сахрањена у Алеји заслужних грађана у Београду, а по њеној жељи биће испраћена у кругу најуже породице.

"Вест о смрти Наде Кнежевић, једне од најеминентнијих певачица џез музике у Србији и бившој СФРЈ, све нас је дубоко потресла. Нада је доајен џез и популарне музике на нашим просторима. Великим стваралачким опусом оставила је неизбрисив траг и утицај на музички живот како Србије, тако и региона. Спада у ред најзначајнијих извођача џез и популарне музике у Србији, и пронела је славу наше земље широм Европе и света", изјавио је поводом Надине смрти председник Удружења музичара џеза, забавне и рок музике Србије Иван Илић, пренео је Танјуг.

Нада Кнежевић је дебитовала 1956. на концерту "Младе снаге на пољу џеза", а годину дана касније први пут је снимала за Радио Београда. На фестивалу у Опатији учествовала је 1959, после чега је постала позната ширем аудиторијуму. Убрзо, њене композиције "Циганска ноћ" и "Фатима" постале су радијски хитови и донеле јој велику популарност.

Већ на почетку каријере је на страним џез фестивалима освајала прве награде, а често је наступала и на домаћим фестивалима (Загреб, Југословенски џез фестивал на Бледу, Београдско пролеће...). На првом и једином такмичењу певача забавне музике (1961) освојила је "Златни микрофон".

У време највеће славе, 1962. године, опробала се и у иностранству, у Западној Немачкој где је скоро две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда. У Скандинавији, за данско-шведско-норвешки радио снимила је двочасовни музички програм, што јој је пружило прилику за европску каријеру.

На југословенску сцену се вратила 1971. године. Снимила је музику за филм "Моја луда глава", наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом "Сети се наше љубави" и представљала Југославију, као гост Уједињених нација, на Синајском полуострву, где је проглашена најбољим учесником. Свет је имао слуха за њену интерпретације, а након што је магазин "Даунбит" писао у суперлативима о њеним вокалним способностима, џез пијаниста Чик Корија понудио јој је сарадњу.

Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на престижном Њупорт џез фестивалу, а остаће упамћена и као прва Европљанка чије је име уписано у светску енциклопедију џеза.

Током каријере дуже од пола века добила је прегршт фестивалских награда и признања, а Удружење џез музичара доделило јој је повељу за допринос развоју музичког стваралаштва. Последњи концерт, назван „Нада Београду", одржала је 1995. године, а 2007. је примила награду за животно дело на џез фестивалу Нишвил у Нишу.

image