Путин, Си и Трамп – Нова Јалта?

У размаку од само неколико дана у току овог месеца дошло је до два веома важна сусрета у Пекингу. Председник Кине Си Ђи Пинг био је домаћин најпре америчком председнику Доналду Трампу, а потом и руском председнику Владимиру Путину. Ови сусрети имају историјски значај који може да се упореди барем са два догађаја у ближој прошлости, под (1) – са конференцијом на Јалти 1945. године и под (2) – са посетом америчког председника Никсона Кини 1972. године.

(1) Конференција која је одржана у Ливадијском дворцу у месту Ливадија  недалеко од Јалте на Криму од 4. до 11. фебруара 1945. године била је посвећена установљењу будућег послератног уређења света.

Путин, Трамп и Си: Дани који су променили свет?

Тада су се лидери Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава и Британије Стаљин, Рузвелт и Черчил на челу својих делегација које су чинили и министри иностраних послова, начелници војних штабова и различити саветници, састали и разматрали основна питања која су се, између осталог, односила на послератно уређење Немачке које је подразумевало њену потпуну демилитаризацију и денацификацију. Није случајно да Русија данас у спровођењу Специјалне војне операције на територији Украјине инсистира на супстанцијално истим стварима – демилитаризацији и денацификацији Украјине, али посредно и на ослобођењу Европе од глобалиста који су је запосели и сматрају Русију за највећег непријатеља, ширећи русофобију, ратујући против Русије, за сада до последњег Украјинца, али би у будућности и сами могли да крену у војне походе Drang nach Osten зарад онога што се у нацистичкој концепцији одређује као Lebensraum. Дакле, слично као што је то чинио и Хитлер од 1933. године све до свога слома који је већ јасно био на видику у време чувеног сусрета три лидера у фебруару 1945. године.

Јалтинска конференција усвојила је и Декларацију о ослобођењу Европе, која је подразумевала сарадњу и координацију у решавању политичких и економских проблема који се могу појавити у будућем устројству Европе.

Такође, донета је одлука да се оснује Организација Уједињених Нација чији би фундаментални принцип био сагласност великих сила – будућих пет сталних чланова Савета Безбедности Уједињених нација у решавању будућих светских спорова.

Кремљ открива: О чему су разговарали Путин и Си иза затворених врата

(2) Такође у фебруару, али 1972. године амерички председник Ричард Никсон дошао је у Пекинг, у посету Мао Цедунгу, лидеру чији режим Американци тада нису признавали. Кина је тада била у потпуно различитој ситуацији него што је сада. Налазила се у шестој години тзв. Културне револуције, у својеврсној изолацији и сиромаштву.

Никсон је сматрао да стабилност светског поретка зависи и од укључивања Кине, о чему је писао још 1967. године: "Не можемо заувек оставити Kину ван породице нација, да негује своје фантазије, подупире мржњу и прети својим суседима" (Richard Nixon, Oct. 1967 - Foreign Affairs, Vol. 46, No. 1, October 1967, pp. 113-125). Међутим, оно што је било важније од тога били су тадашњи лоши односи између Кине и Совјетског Савеза. Овим лошим односима претходило је време великог пријатељства од 1949. до 1956. године. Совјетски Савез и Кина у том периоду потписали су и Уговор о пријатељству, савезу и узајамној помоћи. Односи су почели да се кваре после Стаљинове смрти и дестаљинизације Совјетског Савеза. У Кини су то видели као ревизионизам, што је довело до тзв. кинеско-совјетског раскола. Године 1969. дошло је чак и до кратког кинеско-совјетског граничног сукоба дуж реке Усури. Овај краткотрајни рат две социјалистичке велике државе дешавао се, што је посебно важно, у исто време док је трајао тзв. хладни рат и рат у Вијетнаму.

Трамп у Пекингу: Зашто је америчка политика према Кини геополитички оксиморон

Само две године после овог сукоба, Хенри Кисинџер припрема Никсонову посету Кини до које долази 1972. године. Суштински део циља те посете био је да се споразумом са Кином ослаби Совјетски Савез. Никсон је тада Кини учинио уступак тако што је прекинуо дипломатске односе са владом на Тајвану, признавши да је Тајван део Кине, али не пристајући на то да влада у Пекингу и управља Тајваном.

Као што је Никсон је тада хвалио Мао Цедунга, говорећи о његовој генијалности, Трамп данас има само речи хвале за кинеског председника Си Ђин Пинга, сматрајући да је његова (Трампова) посета била "невероватна". Између осталог, нагласио је Трамп, Кинези су пристали да купе двеста Боингових авиона, што је за америчку компанију, али и за саме Сједињене Државе економски споразум од изузетног значаја.

Кинеска страна је, међутим, нагласила да је најважније питање, које и даље остаје отворено, заправо питање Тајвана.

Кинески председник Си је у том погледу поручио Трампу да не би требало да упадну у тзв. Тукидидову замку, не случајно употребљавајући израз који је користио амерички политиколог Грејем Алисон да укаже на потенцијални војни сукоб између Кине као нарастајуће силе и Сједињених Америчких Држава као тренутно највеће силе, као што је Тукидид у свом чувеном делу Историја Пелопонеских ратова писао да је "успон Атине и страх који је он изазвао у Спарти, учинио рат неизбежним". Алисон, иако сматра да су Кина и Сједињене Државе као "сила у успону" и "владајућа сила" на колизионом путу ка ратном сукобу, мисли да тај сукоб није неизбежан (Види о томе: Allison, Graham. Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?2017.)

За Кину питање Тајвана је најважније питање у кинеско-америчким односима. Зато је Си упозорио Трампа да погрешни потези око Тајвана могу да доведу до фундаменталог нарушавања односа, па и војног сукоба, тј. упадања у Тукидидову замку, тј. до онога што би требало избећи.

Са друге стране, Путинова посета која је уследила само неколико дана после Трампове била је сасвим другачија. Ту није било речи о некаквој Тукидидовој замки нити о спречавању могућих великих сукоба, већ, насупрот томе, овај сусрет је показао да се стратешко савезништво између Кине и Русије учвршћује, а економска сарадња усклађује се у условима западних санкција према Русији. Према речима помоћника руског председника Јурија Ушакова „Односи између Русије и Кине се тренутно брзо развијају и достигли су невиђени ниво. Ове односе карактеришу свеобухватно партнерство и стратешка интеракцијаˮ. (Види: Овде) Потписано је више од четрдесет споразума, а посебан значај има документ који су лично потписали Си и Путин – Декларација о мултиполарном свету.

Вулин: Свет иде ка "новој Јалти", Србији потребна Русија

У овом документу, између осталог се каже: "Покушаји низа држава да саме управљају светским пословима, намећу своје интересе целом свету и ограниче могућности сувереног развоја других земаља, у духу епохе колонијализма, претрпели су крах. Систем међународних односа у XXI веку пролази кроз дубоку трансформацију, еволуирајући ка дугорочном стању полицентричности и формирању међународних односа новог типа... Расту негативне неоколонијалне тенденције, као што је пракса једностране примене силе, хегемонизам и блоковска конфронтација. Редовно се газе фундаменталне, општеприхваћене норме међународног права и међународних односа..."

Имајући у виду такво стање ствари, Русија и Кина залажу се за успостављање равноправног и уређеног мултиполарног света који претпоставља праведнији и рационалнији систем глобалног управљања. У складу са тим, како стоји у овом документу, нови светски поредак треба да се заснива на следећим принципима:

- Принцип отворености света за инклузивну и узајамно корисну сарадњу

- Принцип недељиве и једнаке безбедности

- Принцип демократизације међународних односа и усавршавања система глобалног управљања

- Принцип глобалне цивилизацијске и вредносне разноликости.

Очигледно је да се овим документом осуђује унилатерализам и хегемонизам, а то ће рећи политика Сједињених Америчких Држава у претходном периоду и у исто време позива на реформу глобалног управљања. На тај начин Путин и Си послали су јасну поруку Вашингтону да је свету потребан нови договор великих сила који ће омогућити изградњу мултиполарног светског поретка. Уколико Трамп и центри моћи које он представља пристану на овај позив, у скоријој будућности може да се очекује и трипартитни самит као Јалта 21. века на којој ће ова три лидера изаћи са одговарајућом заједничком декларацијом