Култура
Изложба о Милутину Миланковић: 100 година од реформе Јулијанског календара
Централна тема поставке у Музеју науке и технике у Београду је стогодишњица Миланковићеве реформе календара, револуционе прекретнице у усаглашавању дужине календарске године са дужином природне астрономске године
Изложба "Милутин Миланковић - 100 година од реформе Јулијанског календара" отворена je у Музеју науке и технике у Београду, а поставка може да се види до 29. фебруара 2024. године.
Публика на изложби може да се упозна са животом и ликом чувеног српског научника. Поставка је базирана на архивским документима, библиографским подацима, личним предметима, описима најзначајнијих догађаја из живота и обимног рада Миланковића, као и експонатима Музеја науке и технике.
Централна тема изложбе је стогодишњица Миланковићеве реформе календара, револуционе прекретнице у усаглашавању дужине календарске године са дужином природне астрономске године. Реформа Грегоријанског и Јулијанског календара, која је водила изградњи јединственог, до сада најпрецизнијег Миланковићевог календара, прихваћена је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, али никада није примењена.
Отварајући изложбу пред бројним званицама и посетиоцима, председник Српске академије наука и уметности Зоран Кнежевић оценио је да је Миланковић (1879-1958) био један од највећих српских, ако не и највећи научник. Како је указао председник САНУ, Миланковић је био изузетна појава у српском духовном простору и парадигма онога што данас називамо мултидисциплинарношћу.
Према његовим речима, Миланковићев "Канон осунчавања земље" је "најзначајнија књига која је под кровом академије написана".
"Имао је као основно образовање интересовање за грађевинско инжењерство, али се његово интересовање протезало и на многе друге области. Успео је да научи и сазна све оно што му је требало како би се опремио да се суочи са изазовом који је он називао 'великим космичким проблемом'", рекао је председник САНУ.
Кнежевић је подсетио да је Миланковић читав стваралачки век провео радећи, и то највећи део у нашој скромној средини која је могла да му понуди само ограничене могућности, док је највећи део својих резултата и радова остварио у Капетан Мишином здању и САНУ.
Миланковић је био грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог, геофизичар, доктор техничких наука, академик, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету.
Ауторски тим изложбе чине аутор изложбе и каталога Славко Максимовић, музејски саветник Музеја науке и технике Зора Атанацковић, музејски саветник и кустос изложбе Соња Зимонић, Наталија Гаковић која је дизајнирала изложбу и Марко Јовановић који је дизајнирао каталог.
