Симбол српског филма и ТВ: Мија Алексић, глумац за сваког Нушићевог јунака

Изложба о великану српског глумишта Мији Алексићу (1923-1995) отворена je у Југословенској кинотеци у Београду, у оквиру обележавања стогодишњице његовог рођења.

Поставка, која је настала у сарадњи с Културним центром "Мија Алексић" у Горњем Милановцу, на два нивоа зграде кинотеке у Узун Мирковој улици обухвата портрете великих формата Мије Алексића у различитим улогама, награде које је освојио за филмско и ТВ стваралаштво, филмске постере, избор фотографија, као и податке о значајним моментима у његовој дугој и плодној каријери.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић истиче је да је Мија Алексић један од симбола нашег филма, а да нас ова изложба подсећа на његове појединачне уметничке домете и позива да сагледамо, са временске дистанце, његово наслеђе и значај за нашу културу.

"Успешно се бавио позориштем и радијом, док су га филм и ТВ учинили препознатљивим за најширу публику и у тим медијима креирао је ону своју глумачку персону која је постала део наше културе и сећања", прича Пантелић на почетку своје анализе Алексићевог стваралаштва.

Оцењујући да је најупечатљивије роле остварио педесетих, када се постављају темељи наше кинематогафије и телевизије, и шездесетих година, када оба медија добијају пун креативни замах, помиње филмове Пурише Ђорђевића, Жоржа Скригина, Соје Јовановић, као и ТВ серију "Сервисна станица" Радивоја Лоле Ђукића.

"У том периоду Мија Алексић ће успоставити главне обрисе своје глумачке појаве, базиране претежно на комици, користећи широк дијапазон средстава гестикулације, мимике и говора, али увек одмеравајући интензитет у складу с карактером и тоном целокупног филма. Стога се чини да је увек глумио с лакоћом и фелексибилношћу, елегантно се крећући између одмерене и сведене микроглуме крупног плана, све до изражене експресивности лица и тела, на граници слепстика. С друге стране, карактери које је тумачио следили су нит која је нашој култури одувек била својствена, а то је друштвена и менталитетска комедија, која традицију вуче од Нушића, чије је јунаке више пута играо".

"У наставку каријере показао је да је и те како способан да искочи из успостављеног оквира и ухвати се у коштац са драмским и трагичним карактерима у којима се огледа понор људске душе, као у 'Човеку из храстове шуме' Миће Поповића или 'Биће скоро пропаст света' Саше Петровића, да би свој опус заокружио враћајући се комедији, али у мало измењеном виду, попут стилизованог света Слободана Шијана или реалистичнијег тона политичке комедије у комбинацији са филмом о одрастању Горана Паскаљевића. У оба случаја Мија Алексић је створио непоновљиве јунаке, чије су реплике постале и део фолклора", закључује Пантелић мислећи на два класика српског филма - "Маратонци трче почасни круг" и "Танго Аргентино".

Претходно је изложба "Мија Алексић - бити глумац" била постављена у Горњем Милановцу на дан рођења Мије Алексића – 26. септембра, када је отворена и већ традиционална манифестација "Дани Мије Алексића". Реч је о документарној изложби, која је осмишљена за 90. годишњицу рођења великог глумца, која је гостовала по Србији и региону, а сада је допуњена.

Аутор изложбе Бобан Стефановић истиче да је срећан што је она пропутовала земљама бивше Југославије, а да је круна свега њено постављање у Југословенској кинотеци. Стефановић је захвалио породици Алексић и институцијама које су помогле у реализацији "обимног пројекта који колико је био тежак, толико је био и задовољство".

Захвалност је изразио и глумчев син Велибор Алексић што је на овакав начин обележена стогодишњица рођења његовог оца, а најавио је и монографију о Мији Алексићу и отварање његовог легата у Југословенској кинотеци.