Култура
Изложба "Јежева кућица" у Музеју Југославије: Измишљање бољег света
Сегмент изложбе посвећен је писцу дела које је обележило детињства многих генерација, а посетиоци ће моћи да се упознају и са Ћопићевим личним предметима
Централни део прославе рођендана Музеја Југославије, који ће ова институција обележавати од 29. новембра до 3. децембра, уз бесплатан улаз за посетиоце, јесте изложба "Јежева кућица – Измишљање бољег света" кустоса Мирјане Славковић и Саре Сопић, која ће бити отворена 2. децембра (18 ч), у згради Музеја 25. маја.
"Изложба је специфична по много чему. То је покретање нове стратешке теме, а везана је за детињство, одрастање и децу", навела је директорка Неда Кнежевићева, додавши да дотиче и важне друштвене теме као што су ксенофобија и ментално здравље.
Из музеја су навели да поема Бранка Ћопића "Јежева кућица", заузима посебно место у сећањима на детињство бројних генерација рођених у Југославији, и да је полазећи од ње креирана изложба чији је циљ да покрене дијалог о заједничком нематеријалном културном наслеђу и његовим потенцијалима како бисмо преиспитали своје идентитете данас.
Сопићева је рекла да су се одлучиле да не користе посебно прављене предмете, већ оне присутне и доступне, па се тако изложба састоји од камп кућице, трамполине, војничког шатора, старих аутомобилских гума, дрвених трупаца и отпиљака, поред којих су исписани Ћопићеви стихови, на српском и енглеском језику.
Као инспирација за изложбу послужио је цитат из Ћопићевог интервјуа ("Некад ми се чини да је дечија литература само један вид бежања од стварности, од сукоба са њом. Од нељудског света човек се спасава враћањем у детињство, измишљајући нови свет који је бољи и људскији од онога који га окружује") у којем се назире дуализам страшног и мрачног света реалности и измаштаног бољег света, који писац креира за себе и своје читаоце, па се изложба из тог разлога састоји из две целине.
Прва целина посвећена "Јежевој кућици" осмишљена је као својеврсна фикција и реализована је у сарадњи с децом узраста од пет до десет година из Београда, Загреба и Сарајева и студенткињама сценографије Београдског универзитета.
Друга целина изложбе бави се Ћопићевим животом, и осмишљена је као копија собе писца, с његовим радним столом, писаћом машином, избором слика и бројним документима, међу којима је опроштајна порука пред самоубиство.
Поред Колекције Музеја Југославије, највећи део предмета позајмљен је из Српске академије наука и уметности и Задужбине Бранка Ћопића, а изложба пружа и увид у богату архиву интервјуа с бројним саговорницима различитих сензибилитета, усмерења и генерација који су снимљени током припреме овог пројекта.
У осмишљавању и реализацији изложбе учествовали су и ликовни уметник Синиша Илић, Ана Димитријевић и Александар Поповић из уметничког колектива Каркатаг, дизајнер звука Бојан Паликућа, графичка дизајнерка Јана Вуковић, координатор пројекта Душан Јевтић и архитекта Зорица Весић.
