Култура

Спој модерног и традиционалног: Тркуља има велике планове за промоцију српске културе у Кини

Слободан Тркуља је изјавио за Танјугу да је наступ Балканополиса на кинеској телевизији ЦЦТВ у програму "Спринг Фестивал Гала 2023", са песмом "Тамо далеко", имао више од 16 милијарди прегледа на Јутјубу.
Спој модерног и традиционалног: Тркуља има велике планове за промоцију српске културе у Кини© ATA Images

Музичар Слободан Тркуља каже да га у 2024. години очекују нови наступи пред кинеском публиком, и да ће убудуће настојати да помогне промоцију и других српских уметника у Кини.

Тркуља је рекао Танјугу да је њихов наступ на кинеској телевизији ЦЦТВ у програму "Спринг Фестивал Гала 2023", са песмом "Тамо далеко", премашио 16 милијарди прегледа на Јутјубу.

"Малтене дупло више прегледа него људи на планети. Претходно смо били у Холандији где смо имали девет концерата са симфонијским оркестром, прошетали Холандију уздуж и попреко и извели симфонијску верзију музике Балканополиса", подсетио је Тркуља.

Према његовим речима, на турнеји у јесен 2023. године у Кини имали су серију концерата у градовима Сијану и Пекингу, а на телевизији ЦЦТВ су уз кинеску поп звезду Ша Бао Лианг извели револуционарну песму "Бела ћао" на кинеском језику.

"То је био подухват. Учити кинески језик код куће, па певати за себе је једно, али у Кини, на кинеској телевизији, певати на кинеском...Требало је мало стиснути зубе и урадити то како треба. Супер је прошло. Нико од Кинеза се за сада није жалио на лоше изговорене речи или нешто тог типа", рекао је музичар.

У Кини га зову "Феј Лонг" односно "летећи змај", што се у Кини сматра највећим одразом уважавања јер је змај древни симбол Кине. Тркуља је истакао да су током боравка у сваком кинеском граду "почели да се дешавају неки дивни сусрети са публиком", која прво препозна његов специфичан облик косе.

"Драго ми је да је српска музика, поготово модерна традиција коју Балканополис изводи, нашла пут до срца Кинеза. Знаш колико волим и тај народ и ту земљу - то је узвраћена љубав", рекао је музичар.

Према његовим речима, предивно је било отићи у древну престоницу Сијан, где је сахрањено 12 кинеских царева и налазе се чувени теракота ратници, и бити у фантастичном месту као што је Даминг палата, древно знање које је под заштитом Унеска.

"Наши домаћини са фестивала 'Силк Роад' (Пут свиле), једног од најдивнијих у Кини, поставили су огромну бину. Имали смо част да наступамо на месту где су некад живели цареви и чујемо српску музику која је инспирисана нашим древним, традиционалним звуком. Наступ на таквом месту је мени један од снова који се остварио", навео је Тркуља.

Упитан како објашњава пријем његове музике у Кини, Тркуља је рекао да "кинеска музика има нешто древно у себи", као велика култура са јаком традицијом која сеже вековима уназад, "али то исто може се рећи и за српску традицију".

"Имам утисак да народи и нације које негују свој аутентични дух, који се прожима и кроз њихову модерну културу и савремени живот, исто као и код нас, умеју да препознају лепоту и у другим традицијама и у другим културама", оценио је Тркуља.

Према његовим речима, то се може видети и у Техерану и Ирану, који поседују древну традицију и исконски звук.

"Можда персијски језик није мој језик и не разумем га на том неком нивоу, али осећам емоцију у тој музици. Као што осећаш емоцију у кинеској музици, исто и они осећају емоцију у нашој", додао је Тркуља.

Истакавши да је за њега велика срећа, радост и одговорност да представља нашу музику кинеском аудиторијуму, Тркуља је навео да је његових неколико телевизијских наступа било гледано и да су "реакције увек биле дивне".

"Радујем се да ћемо у 2024. поново имати прилику да запловимо пут Кине и да тамо направимо још једну презентацију наше културе и традиције", рекао је музичар.

Тркуљина организација Балканополис центар за модерну традицију већ пету годину за редом увеличава Кинески фестивал светла, односно званичну прославу Кинеске нове године у Србији.

У име Балканополис центра, Тркуља је прошле године потписао меморандум о сарадњи са кинеским Међународним центром за културну размену провинције Шанси и фестивалом "Пут Свиле", који је на тај начин постао и сестрински фестивал Кинеског фестивала светла.

Тркуља је најавио и "озбиљне планове везане за културну размену и промоцију других уметника из Србије" у Кини.

"Хвала Богу, имамо дивних и фантастичних колега који заслужују и треба да путују у Кину да буду представљени тамо. Потрудићемо се преко Балканополис центра за модерну традицију да им помогнемо да представе своју музику и уметност пред дивним кинеским аудиторијумом", најавио је Тркуља.

image