Култура
После деценија чувања: Харвард уклања повез од људске коже са књиге из своје библиотеке
Ради се о делу француског аутора "Судбине душе" из 19. века, чији је први власник био лекар који је кожу узео са преминулог пацијента
Универзитет Харвард саопштио је да ће уклонити повез од људске коже са књиге из 19. века коју чувају у својој библиотеци због етички упитног начина на који је необично коричење уопште обављено, пише "Гардијан".
Књига француског наслова "Судбине душе" чува се у универзитетској библиотеци Хугтон од 1930-тих, али је привукла међународну пажњу 2014. године када су тестови потврдили да је укоричена у људску кожу.
Универзитет је саопштио да ће након "пажљивог истраживања, ангажовања заинтересованих страна и разматрања" уклонити кожу са књиге и да ће у сарадњи са надлежним органима одредити на који начин ће ови "људски остаци бити коначно одложени с поштовањем".
Дело француског књижевника Арсена Усеја из средине 1880-их чине размишљања о природи душе и живота после смрти. Први власник књиге, француски лекар Лудовик Булан, укоричио је књигу у људску кожу. Харвард је навео да је Булан узео кожу од преминуле пацијенткиње у болници у којој је радио, без сагласности, како се додаје.
Таква проблематична историја повеза књиге, определила је универзитет да донесе одлуку да уклони кожу са корица због начина на који је прибављена.
"Срж проблема са овим издањем је доктор који није увидео целу особу испред њега, обавио је одвратан чин уклањања комада коже са преминулог пацијента, готово извесно без пристанка, и искористио га за коричење књиге која је била у рукама многих током протеклих векова. Сматрамо да је време да посмртни остаци почивају у миру", изјавио је архивиста у библиотеци Хугтон Том Хири.
Откриће из 2014. да је књига укоричена људском кожом било је пропраћено много "опуштенијим" саопштењем Харварда. Универзитет је тада откриће назвао "добром вешћу за фанове антроподермичке библиопегије, библомане и канибале".
Антроподермичка библиопегија је пракса коричења књига у људску кожу, која је била популарна у 19. веку, али се јавља још од 1500-тих година.
Харвард је саопштио да жали због "сензационалистичког, морбидног и хумористичног тона" којим је откриће објављено.
