Биковић о ставу Руса према Србији: Љубав не треба да има своје "зашто"

Српски глумац Милош Биковић, који је почетком године остао без улоге у хит серији "Бели лотос" после оптужби Кијева да подржава руску Специјалну војну операцију у Украјини рекао је да није пристао на ултиматум и да се не каје због тога што није одступио од својих уверења.

"Чињеница је да би учешће у таквој серији могло да ми отвори неке нове могућности. Али моја каријера је и до сада имала занимљив пут, и нема разлога да и даље не уживам у овој чудесној вожњи. Нисам пристао на ултиматум, јер се не бих осећао добро да јесам. Ма где да је то могло да ме одведе. Наравно, у једном тренутку постојала је могућност да кажем 'магичне речи' и онда бих остао у подели. Али сваки пут кад сам издао себе и своја уверења, небитно да ли сам то урадио из велике жеље, незнања, лакомислености или страха, осећао сам се лоше. После овог догађаја осећам се добро", рекао је Биковић за "Недељник".

Биковић каже да се не осећа као жртва, а говорио је и о упливу политике у уметност.

"Одавно ми је јасно да се политика, тачније, не политика, него нека њена 'прљава сестра', увлачи у све поре наших живота. Чак и у уметност и спорт. И мути воду, трује бунаре, свађа, клевеће и прља. Немам страх да ћу бити означен у будућности, или будућим сарадњама, немам страх јер сам у то сигуран. Али ме то не брине". рекао је он.

Добитник Пушкинове медаље говорио је и односу Руса према Србима и својим нови улогама, попут оне Јосипа Броза Тита у наставку серије "Сенке над Балканом", али и два велика пројекта у Русији - руско-кинеском филму "Црвена свила" где он игра главну улогу и историјског спектакла о Петру Великом и кнезу Мењшикову "Рађање империје".

"Не могу објективно да говорим о ставу Руса према Србима, пошто има око 150 милиона Руса у Русији. Али свакако да се сада руско друштво фокусирало на земље које желе са њима да сарађују. Видим и чујем да поштују принципијелан и храбар став наше земље", рекао је он и додао да нема ништа ново да каже на тему зашто у Србији воле Русе осим да "љубав не би требало да има своје 'зашто'".