Пас може да намирише да ли сте под стресом - и то утиче на њихово понашање

Пси могу да региструју не само стрес код својих власника, већ и мирис стреса непознате особе. Ово успевају да ураде толико прецизно да ово утиче на њихово расположење и способности обраде информација, учења и перцепцију награда, према тиму истраживача на Универзитету у Бристолу из Велике Британије.

Претходне студије на људима показале су да и ми можемо нањушити трагове о емоцијама других људи, подсвесно откривајући хемосигнале у њиховом зноју, те да ови скривени сигнали могу суптилно утицати и на наше емоције и одлуке.

Пси такође добијају ове сигнале од нас, као што показују друга недавна открића, али је интересантно колико велики утицај могу имати на њихово понашање. За ову студију, пси нису били директно изложени људима под стресом, јер су ове животиње врло веште у читању људских вербалних и невербалних знакова. За добијање прецизнијих резултата, истраживачи су одлучили да се пси морају ослањати само на чуло мириса.

Псима су представљени узорци зноја и даха прикупљени од три непозната људска волонтера. Једни узорци су били прикупљени док су се опуштали, а други док су радили нешто стресно. Опуштајућа активност укључивала је гледање видео снимака о природи, док је тест стреса укључивао фрустрирајућа и нејасна упутства везана за математику и јавни говор.

Пси су током тренинга научили да посуда за храну на једном крају собе увек садржи посластицу, док је чинија на другом месту увек била празна. Пси који су ово научили почели су брже да прилазе ако је посуда постављена на позитивну локацију П (повезана са посластицама), него на негативну Н (без посластица).

Нестрпљиво тркање паса да што пре стигну до посуде која садржи храну указује на "оптимизам", објашњава тим, што представља сигнал понашања који наговештава емоционално стање животиње.

Како наши пси знају да се не осећамо баш најбоље

Након почетне обуке, истраживачи су почели да служе чиније на новим, тајним местима, како би видели колико су се пси спремно приближавали. Они су увели три нове локације, од којих је свака идентификована својом удаљеношћу од једне од првобитне две локације: скоро позитиван-НП, средњи- М и скоро негативан-НН.

Поновили су ове експерименте након што су псе излагали узорцима мириса људи који су били под стресом, опуштеним људима или узорцима уопште нису имали мирис.

Пси су имали значајно мање шансе да приђу посуди у скоро негативном положају када су помирисали странца под стресом, него када су изложени мирису опуштеног странца или узорку без мириса.

Мирис стреса се показао мање ефикасним када је посуда била у средњем или скоро позитивном положају, али у комбинацији са постављањем узорка стреса близу зоне без хране, мирис је очигледно био довољан да умањи њихове наде да ће пронаћи храну било где.

Чинило се да иста локација посуде не би толико одвратила псе када нису били изложени мирису стреса. Ово сугерише да су пси разматрали амбијенталне мирисе заједно са позицијом посуде како би проценили вероватноћу проналажења хране.

Недостатак ентузијазма код паса изложених мирису људског стреса квалификује се као песимизам и наговештава негативно емоционално стање. Ово може бити неопходно ради преживљавања, јер можда помаже псима да сачувају ресурсе или избегну фрустрацију.

Биће потребно више истраживања да би се разјаснило како тачно наши мириси утичу на начин на који се пси осећају и уче, али имајући у виду широк значај паса за људе на глобалном нивоу, било би мудро да следимо трагове који би могли да ојачају нашу везу, преноси "Сајенс алерт".

"Разумевање како људски стрес утиче на добробит паса је важно питање за псе у склоништима, као и када обучавате псе пратиоце и псе за радне улоге као што су пси помоћници", сматрају аутори.