Чак 50 објеката са списка УНЕСКО светске баштине може нестати без трага због климатских промена

Глобално загревање је проблем о коме се прича већ годинама, а све чешћи урагани, поплаве, суше и друге катаклизмичне појаве нас опомињу да је човечанство у великом проблему због небриге о екологији и очувању животне средине.

Аналитичари британске компаније Клајмат Икс су уз помоћ посебног софтвера који реплицира услове живота на Земљи направили предикцију будућности наше планете, а слика коју су добили није нимало оптимистична.

Са лица земље у наредних 100 година могу потпуно нестати не само приобални и градови удаљени мање од 100 километара од обалске линије, попут Лондона, Њујорка, Шангаја и Токија, већ и бројни објекти са УНЕСКО листе светске баштине.

Чак 26 азијских објеката може бити уништено

Од укупно 50 најугроженијих објеката светске баштине чак 26 њих је са азијског континента. Културни пејзажи провинције Бали могли би бити потпуно потопљени до 2050. године, национални индонежански парк Комодо могле би унитити врућине и суше, а природни резерват Хуанглонг у Кини - смена поплава и суша.

На удару поплава, као последице климатских промена, могла би се наћи и краљевска гробница династије Јосеон у Јужној Кореји, будистички планински манастири Санса такође у Јужној Кореји, као и многи други храмови и замкови широм Кине, Индије, Вијетнама, Јапана и Пакистана.

Аустралија може "изгубити" два најпрепознатљивија објекта

Аустралија и Океанија би због катаклизмичних непогода проузрокованих климатским променама и порастом нивоа Светског мора могли остати без две највеће знаменитости. Сиднејска опера, која је не само културолошки, већ и архитектурни "заштитни знак", могла би на настрада услед поплава и олуја, док би национални парк Какаду у будућности потенцијално захватили велики пожари и поплаве.

Европа би такође могла остати без многих "бисера" УНЕСКО светске баштине

Ни подручје Европе не би било поштеђено, па би тако, од последица поплава потенцијално страдали делта реке Дунав у Румунији, природни резерват Сребарна у Бугарској, стари рудник угља Золлвереин у Немачкој, као и чувена железара у Енгелсбергу у Шведској, која се на УНЕСКО списку налази још од 1993. године.

Под водом би се могли наћи и градови Берген у Норвешкој, средњовековни град Провен надомак француске престонице, док би индустријско село Нови Ланарк у Шкотској вероватно било потпуно уништено услед катаклизмичних клизишта. Архипелаг Сент-Килда у Шкотској такође више не би постојао јер би га Атлантик поптуно потопио.

А Америка и Канада би изубиле 4 важна локалитета

Национални парк Олимпик у Сједињеним Америчким Државама, који се простире на преко 370 хиљада хектара и који је дом за чак 15 ендемичних врста животиња и 8 ендемичних врста биљака, би према прогнози Клајмат Икс компаније могао нестати због клизишта, док би национални парк Еверглејдс потпуно уништиле поплаве, врућине, олује и суше, који би се смењивали.

Канадски Трондек-Клондајк парк би се сасвим извесно могао до 2050. године наћи потпуно под водом, као и рибарско село Ред Беј које је 2013. године доспело на листу УНЕСКО свестке баштине као једно од ретких очуваних места у коме се поштују китоловне традиције из преиндустријских времена.