Магазин

Знакови који откривају да је наша исхрана здрава, према стручњацима

Многа истраживања указују да је медитеранска исхрана здрава, сугеришући да доноси кардиоваскуларне, метаболичке и здравствене користи. Али шта је оно што одређује да су неки режими исхране здрави?
Знакови који откривају да је наша исхрана здрава, према стручњацима© Lisa Fotios/pexels

Често идемо на одређене дијете или режиме исхране како бисмо што пре скинули килограме - ако издржимо у ригирозним захтевима, постићемо циљ, али то свакако неће имати добре користи за наш организам. Зато је битно и када смо на дијетама да знамо да се хранимо избаланисирано и да уносимо намирнице које ће бити у служби нашег здравља.

Како да знамо да је нека дијета здрава

Заједничко саопштење које су недавно објавиле Светска здравствена организација (СЗО) и Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација има за циљ да истакне "шта треба" и "шта не треба" радити када је у питању здрав начин исхране. У њему је дат преглед основних хранљивих материја, најбољих извора тих материја, препорученог уноса калорија из различитих хранљивих материја, као и намирница које би требало избегавати, пише Медикал Њуз Тудеј.

Колико угљених хидрата треба да садржи здрава исхрана

Угљени хидрати би требало да чине најмање 45 одсто, а највише 75 одсто укупног дневног уноса калорија. Најбољи извори угљених хидрата су:

  • интегралне житарице, као што су пшеница, овас и раж
  • поврће
  • воће
  • махунарке - грашак, пасуљ и лећа

Дневни унос воћа и поврћа за одрасле треба да буде најмање 400 грама. Такође, влакна су важна, јер исхрана која је њима богата може смањити ризик од срчаних болести и дијабетеса типа 2.

Масти врло битне

Иако многи људи мисле да су масти нездраве, стручњаци истичу да је маст есенцијални нутријент неопходан за правилно функционисање ћелија у телу. Избор здравих незасићених масти као што су оне добијене из авокада, орашастих плодова и семенки, штити здравље срца и помаже у одржавању здравог крвног притиска и нивоа холестерола.

Шта треба да знати о протеинима

"Протеини обезбеђују градивне блокове за већи део структурних елемената тела, као што су мишићи и функционалне молекуле као што су хормони и ензими", наводи се у заједничкој изјави.

Саветује се да 10-15 одсто дневних калорија треба да долази из протеина, и да се они могу добити из животињских, али и биљних извора.

Што се тиче најбољих извора протеина, препоручују се: 

  • немасна живина
  • масне рибе
  • махунарке
  • грчки јогурт
  • свежи сир
  • ораси
  • семенке

Посебно избегавати прерађену храну

Требало би елиминисати прерађену храну, јер мења структуру оригиналних састојака хране - обично садржи велике количине додате соли и шећера, као и појачивачи укуса, што наравно није добро за организам. 

image