Зашто се плашимо да будемо остављени

Раскиди нису једноставна ствар, и често се десе онда када најмање очекујемо, када смо "ушушкани" и мислимо да је све у реду. А некада као да их призовемо, размишљањима како нисмо довољно добри нашем партнеру, како има бољих од нас и како ни сами не знамо зашто поред толико других неко бира нас. Овакве мисли не појављују се случајно, а својим токсичним присуством, умеју дестабилизовати однос и направити проблем ни из чега.

Који су то три најшечћа узрочника појаве оваквих мисли и да ли је рад на себи једини начин да се таквих мисли решимо

Ниско самопоуздање је основа за страх

Страх да ће партнер престати да нас воли и оставити нас повезан је са привлачношћу. Свако од нас труди се да се допадне представницима супротног пола, а наше самопоуздање зависи од заинтересованости коју изазивамо код њих. И зато, када из неког разлога доживимо себе мање привлачним, самопоуздање полако почне да се срозава, а страх од тога да будемо остављени почне да бива све јачи.

У различитим епохама, различити су били и критеријуми када је привлачност у питању: било је времена када је еталон за женску лепоту била жена са облинама и вишком килограма, док је било и периода када су мушкарце привлачиле мршавице попут Твиги.

Данас су критеријуми који се односе на физички изглед померени у други план, али су сви остали параметри наизглед најригорознији до сада. Са једне стране, од жена се очекује одређени ниво самосталности и независности, док са друге стране, важно је да жена буде нежна, спремна на компромисе и пуна емпатије, да жели да се оствари као мајка и своје личне жеље и интересовања потисне у други план зарад породице.

Наравно, критеријуме постављају и припаднице лепшег пола, желећи од свог партнера да има задивљујућу каријеру, висока примања, некретнине и одређени капитал као залог за сигурну будућност, док поред наведеног, он треба да буде брижан и нежан, спреман да заштити интересе заједнице и буде шармантан и духовит.

Када код себе приметимо да "испадамо" из овако постављених оквира, лако се деси да упаднемо у замку и своје самопоуздање подвргнемо испитивању. Како се изборити са ниским самопоуздањем и преиспитивањем себе? Искључиво радом на себи. Улагањем у сопствена знања, културу и ментално здравље стиче се основа за добар однос према себи, а затим и добар однос са партнером.

Трауме из детињства препрека су здравим односима

Иако у одраслом добу често не можемо да се сетимо појединости из раног периода одрастања, оне често могу да буду узрочници проблема са самим собом и другим људима. Страх да ћемо бити остављени, да ће престати да нас воле, рађа се у самом детињству, онда када родитељи свесно или несвесно оставе дете само, сматрају психолози. Дете, не разумејући зашто је до тога дошло, одмах помисли како га родитељи више не воле и како није вредно њихове пажње. Од тог тренутка дете расте са убеђењем да није довољно добро да би га неко волео, и да љубав треба да заслужи, а када стаса и уђе у емотивни однос, пројектује ситуације из раног детињства на однос са партнером, гушећи се у страховима из прошлости. Има ли решења? Наравно да има. Иако је рад на себи са психологом или психотерапеутом озбиљан подухват који на моменте може отворити "Пандорину кутију" и изазвати привремену непријатност, једини прави начин отпуштања траума из детињства лежи у томе. Зато немојте презати од тога да са стручним лицем започнете рад на себи - авантура у којој упознајете своју личност из корена, вам може променити живот, ма колико то у овом тренутку звучало као клише.

Неуспеле везе и страх од нове издаје

Неуспели односи у зрелом добу и везе у којима смо доживели неку врсту издаје или преваре, без обзира на здраво самопоуздање и одрастање, могу оставити дубоко урезан траг и страх од поновног доживљавања нанетог бола. Уколико су емоције биле јаке, а издаја или превара тешко поднете, самопоуздање лако може да се наруши и постане плодно тле за "узгој" мисли о томе да ћемо опет бити повређени и да нисмо довољно добри. Овакав страх заправо има своју основу, а једини начин да се он превазиђе јесте рад на себи и "затварање гешталта", како се у психологији назива отпуштање терета везано за неку ситуацију.