Људи су заузели тек седмо место на ранг-листи најмоногамнијих сисара

Људи су на седмом месту међу сисарима када је реч о моногамији, одмах иза даброва и тамарина. Ово је обелодањено у научном чланку британског антрополога Марка Дибла, објављеном у часопису Proceedings of the Royal Society.

Степен моногамије је одређен израчунавањем удела браће и сестара у популацијама. У проучаваним људским популацијама, овај индикатор је показао значајне варијације, у распону од 26 осто у групи људи који су живели током неолитске ере на територији данашње Велике Британије до 100 одсто у популацији исте ере на северу Француске. Научник је проценио просек за људе на 66 одсто.

Међутим, у поређењу са нашим удаљеним приматским рођацима, ми смо много вернији - због чега је наша склоност ка моногамији "изузетно необична", кажу стручњаци.

Како изгледа листа

Калифорнијски хрчци су били на врху ранг листе (100 одсто), затим следе афрички дивљи пси (85 одсто) и патуљасти леминзи (79,5 одсто). Људи су били на седмом месту, између даброва (72,9 одсто) и гибона (63,5 одсто).

Најпромискуитетнија врста, према овој анализи је раса овце која потиче од дивље популације и која живи на шкотском архипелагу Сент Килда, преноси Дејли мејл. 

Према речима аутора, студија пружа додатну подршку такозваној хипотези о моногамији. Претпоставља се да ће током еволуције, популације вероватније постићи изузетно висок ниво сарадње међу својим члановима ако се јединке размножавају у моногамним репродуктивним односима и производе потомство са потпуним крвним сродством (две јединке имају оба иста родитеља). Научник објашњава да чак и мало одступање од моногамије доводи до наглог пада броја потомака са потпуним крвним сродством. На пример, ако се број ванбрачних зачећа повећа за 25 одсто, удео потомака са потпуним крвним сродством ће пасти на 40 одсто.

Моногамија може бити "кључна карактеристика људи као врсте", што би омогућило да изградимо велика друштва захваљујући познавању степена сродства њихових чланова.

Да би саставио ранг листу, научник је користио податке из археолошких и етнографских студија више од 100 људских популација. Информације о животињама прикупљене су из других студија. Како је наведено у чланку, такве студије о животињама су ретке, те је аутор успео да пронађе податке о само 34 врсте сисара од више од 6.000 познатих науци, пише ТАСС.