Музика је лек за душу али и за памћење

За време пандемије, друштвеним мрежама су кружили снимци на којима су људи затворени у својим кућама, на терасама слушали комшије музичаре или једноставно пуштали музику. Спој људи који са неизвесношћу чекају будућност тада непознатог вируса и величанствених наступа, многе је растужио.

Музика је једно од најугоднијих људских искустава, увек је присутан пратилац свакодневног живота људи, може да промени расположење, емоције, мотивацију и кретање. Слушањем музике могу да се доживе емоције у одсуству било каквих реалних догађајa, па се осећања попут радости, туге или узбуђења могу јавити слушајући је, а научници су након многобројних истраживања утврдили да музика пружа многа задовољства.

Пре свега, сматрају истраживачи, кључни разлог зашто људи слушају музику лежи у центру за награду у мозгу. Слушање пријатне музике активира области система награђивања, мождано-хемијски систем који омогућава осећај задовољства од секса, повременог конзумирања опијата и хране, такође је кључан за доживљај музичког задовољства. Музичко задовољство настаје када се образац на неки начин прекине, па на пример слушаоци доживљавају снажне емоције када се деси нешто неочекивано у извођењу, промена ритма, јачине. Међутим, не доживљавају сви интензивне емоционалне реакције на музику. Отприлике 2 процента опште популације не доживљава музику, а ова неспособност да се извуче задовољство из музике назива се музичка анхедонија.

За већину људи, који имају способност слушања и уживања у музици, она служи и да одвлачи пажњу од спољашњих утицаја. Употреба музике у позадини неке одређене физичке радње, може да служи стварању позитивног амбијента и расположења, а може и подстакнути на већу будност. Утицај музике на опуштање научници су повезали са чињеницом да музика може да опусти тело, јер су мождани таласи у стању да се синхронизују са ритмом песме. Брза или енергична музика може учинити да се људи осећају будно, док их спора музика смирује.

Поред уживања у музици, људима је музика је једно од најјачих средстава за изазивање осећања носталгије. Слушање музике која се много пуштала током значајног животног догађаја (одрастање, породичне прославе...) пре много година може изазвати дубоко носталгично емоционално искуство. Осећај није музика, већ оно на шта нас подсећа, па се одређена песма доживљава као тужна, јер се повезује са искуством губитка.

Управо та субјективност свакога понаособ у музици, главна је у одређивању стила музике јер музичко дело које је естетски привлачно једној особи може бити одбојно за другу. Ове разлике произилазе из личног искуства и односа према музици, и тренутног расположења. Естетски доживљај такође укључује контекст, као што је спољашње физичко окружење које окружује појединца током музичке активности, па се искуство слушања мења у зависности од тога да ли је особа сама или окружена вршњацима, у концертној дворани или код куће.

Имајући у виду различитости утиска који појединац стиче слушањем и уживањем у музици, она му може помоћи да искаже припадање одређеној друштвеној групи. 

Стручњаци покушавају да схвате како наш мозак може да чује и пусти музику. Стерео систем испушта вибрације које путују кроз ваздух и некако доспевају у ушни канал. Ове вибрације голицају бубну опну и преносе се у електрични сигнал који путује кроз слушни нерв до можданог стабла, где се поново саставља у нешто што доживљавамо као музику. Истраживачи са Универзитета "Џонс Хопкинс" су проучавали џез извођаче и репере до изводе импровизације, лежећи на магнетној резонанци, како би се видело које области њиховог мозга раде. Музика је структурална, математичка и архитектонска, заснована је на односима између једне и друге ноте. Можда човек није свестан тога, али мозак мора да уради много калкулација како би му музика имала смисла. Због тога је слушање музике фантастична вежба за људски мозак.

Ево шта научници предлажу како би се мозак редовно активирао.

Слушаjте оно што слушају млади, деца или унуци, предлажу стручњаци

Често људи настављају да слушају исте песме и жанр музике које су слушали тинејџерских и двадесетих година, и углавном избегавамо да чују било шта што није из тог доба. Нова музика изазива мозак на начин на који стара музика то не чини, истина можда у почетку неће бити пријатно, али та непознатост тера мозак да се бори да разуме нови звук.

Уколико је заборавност почела да боји дане, пустити музику из периода ког покушавате да се сетите. Слушање Битлса могло би да врати особу у тренутак заљубљивања или почетак студија.

Обратитe пажњу на то како реагујете на различите облике музике и изаберите ону која одговара. Оно што помаже једној особи да се концентрише може неком другом одвлачити пажњу, а оно што помаже једној особи да се опусти може другу особу унервозити.

Језик музике је универзалан, многи стручњаци из разних области живота кажу да музика говори души и допире до самих дубина душе. Због тога се може користити за побољшање здравља, а то су доказали научници кроз многобројна истраживања. 

Може помоћи да се смањи стрес Слушање музике, посебно споре и тихе, може помоћи у смањењу нивоа хормона стреса, смањењу крвног притиска и откуцаја срца. Музика може имати фантастичан утицај и на емоције и на тело. Саветује се да када се осети стрес, добро је истуширати се уз спору, умирујућу музику која свира у позадини.

Помаже да се побољша памћење 

Неки студенти слушају музику док уче, а  научници су открили да музика изазива стање медитације и опушта мозак. Ово омогућава мозгу да више одмара и буде "ослобођен".

Смањује анксиозност 

Музика се тренутно користи као терапија за лечење пацијената који пате од анксиозности. Осећај опуштања који се јавља након слушања омиљене музике, настао је лучењем пролактина, хемикалије у телу која помаже да се изазове осећај удобности. Када користи музика за лечење анксиозности, обавезно се користи музика у којој се заиста ужива.

Музика чини људе срећнијим 

Истраживања су доказала да мозак ослобађа допамин када слуша музику, који је заслужан за "добар осећај". Када се слуша омиљена музика, ослобађа се велика количина допамина и изазивају се емоције попут узбуђења, радости и среће.

Доприноси бољем сну 

Музика има директан утицај на парасимпатички нервни систем, који помаже телу да спава и опушта се. Није неуобичајено да они који пате од несанице користе музику као пилулу за спавање. Музика за спавање мора бити спорог темпа, а може бити различитих жанрова џез, класична или народна музика.

Музика може помоћи да се смањи бол 

Многобројна истраживања су доказала да музика може смањити бол. Идеја да се музика може користити за смањење бола датира још из древне цивилизације.

Ублажава симптоме депресије 

Научници су приметили да су симптоми депресије значајно смањени код особа које су слушале музику пре спавања. Сматра се да медитативна и класична музика подиже расположење људима. Спор и миран темпо помаже да се осећате опуштеније и да имате контролу.