Како је перестројка постала симбол разочарања за совјетски народ

Пре 40 година генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (ЦК КПСС) Михаил Горбачов први пут је реч "перестројка" (рус. преструктуритање) употребио у контексту политике совјетске државе. Убрзо је овај термин постао општи назив за све реформе које су спровођене у СССР-у од 1985. до 1991. године. Промене које је иницирао Горбачов у политици и економији земље у почетку су код грађана изазвале осећај еуфорије, који је неколико година касније замењен горким разочарањем.

До данас скоро две трећине становника Русије сматра да је перестројка донела више штете него користи.

Потреба за променама

Припреме за велике реформе почеле су и пре него што је Горбачов дошао на власт. Још 1983. године генерални секретар ЦК КПСС Јуриј Андропов наложио је групи партијских функционера, међу којима је био и Горбачов, да припреме предлоге економских реформи. До средине осамдесетих година економски проблеми у земљи су се погоршали, а посебно је био уочљив дефицит разне робе. У касном периоду СССС-а научно-техничка достигнућа нису се довољно користила у цивилној сфери, што се негативно одражавало на квалитет живота становништва.

Проблеми су се нагомилали у политици, економији и друштву, што је створило јасну потребу за реформама. Ипак, према мишљењу стручњака, ситуација није била катастрофална и уз добру политику могла се стабилизовати.

Почетак перестројке

На априлском пленуму ЦК КПСС 1985. године Горбачов је најавио курс убрзања друштвено-економског развоја, са посебним фокусом на машиноградњу. Исте године значајно је променио начин комуникације са народом - током посете Лењинграду разговарао је директно са грађанима и обећао економски напредак и бољи животни стандард. Најавио је и борбу против алкохолизма, што је довело до чувене антиалкохолне кампање. Обећао је слободу говора и укидање цензуре. Почела су да се објављују раније забрањена дела, снимају филмови о осетљивим темама и укида се ометање страних радио-станица. Ова обећања изазвала су снажну еуфорију, нарочито код младих, који су веровали да долазе велике позитивне промене.

Реформе и последице

"Кренули смо путем корените перестројке свих сфера живота друштва", изјавио је Горбачов, током посете Тољатију, први пут употребивши реч "перестројка". Исте године рекао је да између перестројке и револуције треба ставити знак једнакости. А 27. јануара 1987. године током пленума ЦК КПСС употребио је реч "перестројка" као политички слоган

Политички систем се брзо мењао - дисиденти су добијали више слободе, а односи са Сједињене Америчке Државе су се побољшавали. Састанак Горбачова са Џорџом Бушом старијим на Малти сматран је историјским.

У економији су уведене реформе које су омогућиле приватну иницијативу и већу самосталност предузећа. Закон о кооперацијама из 1988. омогућио је приватну економску активност. Реч "перестројка" је у почетку била симбол наде у боље. Намере Горбачова деловале су велике, али стварних дела у корист земље било је мало. Очекивани резултати су изостали. Несташице су се повећале, уведени су бонови за храну, а буџет је био у дефициту. Планска економија се распадала, стварана је основа за приватизацију државне имовине и легализацију сивог бизниса.

У почетку је перестројка симболизовала наду, међутим, резултати су били слаби. Активност Горбачова у међународној политици била је видљивија него конкретне промене у земљи.  За само неколико година народ је од одушевљења фигуром и реториком Горбачова прешао ка разочарању. Горбачов је изгубио ауторитет и поверење народа, а перестројка је почела да се доживљава као негативна појава.

Разочарање и распад

Паралелно са економском кризом, у СССР-у су расле политичке тензије. Националистичка и сепаратистичка осећања су порасла. Руководство савезних република вршило је притисак на Москву тражећи максималну децентрализацију. Део савезног руководства сматрао је да је то егзистенцијална претња држави. То је довело до покушаја наглог преокрета током Августовког пуча у Москви. Покушај је пропао, а центрифугални процеси су се само појачали.

Очигледно је да Горбачов и његов тим нису желели распад Совјетског Савеза. Били су за очување земље, али су њихови поступци, неефикасност, непромишљеност и фаталне грешке довели до катастрофе.

Према речима историчара, представници регионалних елита су развој догађаја у земљи доживљавали као знак слабости централне власти, док су очигледни свакодневни проблеми поткопавали поверење јавности у лидере земље. Опет, већина становништва је желела да очува Совјетски Савез.

На референдуму 17. марта 1991. више од 76 одсто грађана гласало је за очување СССР-а. Ипак, након неуспелог пуча у августу 1991. године, распад државе постао је неизбежан. Дана 26. децембра 1991. Совјетски Савез је престао да постоји.

Према истраживању из 2025. године, 61 одсто грађана Русије сматра да је перестројка донела више лошег него доброг, док супротно мисли само 23 одсто.

Перестројка је оставила снажан траг и у популарној култури. Њеном незваничном химном неки сматрају песму Wind of Change групе Scorpions. Последњих година, према историчарима, у постсовјетским државама расте интересовање за догађаје с краја осамдесетих и почетка деведесетих.