Титаник 114 година после: Десет људских грешака које су потопиле "непотопиви" брод

Прошло је 114 година од када је Титаник ударио у ледени брег у Атлантском океану, а његова прича је ушла у историју као једна од највећих катастрофа, јер су многи људи изгубили животе. Неке грешке које су се догодиле током саме трагедије, као и пре ње, и даље се разматрају.

Велики пожар је беснео у унутрашњости брода данима пре катастрофе

Пред крај марта 1912. године, десет дана пре поласка на прво путовање, избио је пожар у складишту угља број 6. Овакви пожари били су чести у доба пароброда и настајали су услед самозапаљења. Уместо гашења, пракса је била да се ужарени угаљ убацује у котлове - што је посада и радила. Пожар је тињао све до 14. априла, дан пре потонућа.

Могуће је да је то ослабило труп брода. Температуре су могле достићи и до 1000 степени, а челик на таквој топлоти губи и више од 40 одсто чврстоће, што би могло објаснити зашто је ледени брег тако лако оштетио труп.

Посада није имала приступ двогледима

Осматрачи су те ноћи користили само голо око. Иако је брод имао двогледе, кључ од ормарића је случајно однео други официр Дејвид Блер, који је у последњем тренутку премештен са брода.

Изостављена ознака у поруци довела је до пропуштања упозорења

Брод је имао напредан бежични систем и примао је више упозорења о леденим бреговима. Међутим, једна кључна порука са брода SS Mesaba није стигла до капетана јер није имала ознаку MSG, која је значила да је порука хитна.

Изузетно застарели безбедносни прописи

Познато је да Титаник није имао довољно чамаца за спасавање. Иако је лако помислити да је бродска компанија Вајт Стар Лајн, у чијем власништву је био Титаник, била неодговорна, она је у ствари поступала у складу са прописима које је поставио одбор за трговину.

Претерано самопоуздање

За брод се сматрало да не може да се потопи. Имао је напредне безбедносне системе, укључујући водонепропусне преграде. Због тога се није очекивало да ће чамци бити потребни за све путнике, већ само као привремени превоз до спасилачких бродова.

Председник компаније је можда наговарао капетана да иде брже

Брус Исмеј, председник Вајт Стар Лајн, био је оптуживан да је можда вршио притисак на капетана Титаника да брод плови брже како би се победио рекорд њиховог сестринског брода Олимпик и стигло у Њујорк раније. Према једном сведочењу према истрази америчког Сената, наводно је подстицао већу брзину, што су неки протумачили као опасно ризиковање живота ради престижа и профита, с обзиром да је Титаник пловио скоро максималном брзином у тренутку судара са леденим брегом.

Међутим, та оптужба је спорна јер је Исмеј био веома непопуларан након катастрофе и медији су га често приказивали негативно, као кукавицу који је преживео. Због те пристрасности, његова улога у наводном притиску на капетана може бити преувеличана или погрешно протумачена.

Скретање да би се избегао ледени брег

Када је ледени брег уочен, официр је одлучио да скрене како би га избегао, што је деловало као исправна одлука, али се испоставила као кобна. Према неким стручним тумачењима, брод је могао да преживи и тежи директан судар са ледом, али је због начина на који је покушао да га избегне дошло до оштећења која су изазвала потонуће. Да је дошло до директног судара, штета би била концентрисана на предњи део брода и брод би вероватно остао на површини, иако би било жртава.

Отказивање безбедносне вежбе

На дан несреће није одржана планирана вежба евакуације чамцима за спасавање. Према неким наводима, отказана је јер је била недеља и није се желело да се ремете верске службе. Када је касније дошло до евакуације, посада није имала довољно искуства са опремом, што је изазвало хаос, споро спуштање чамаца и губитак драгоценог времена.

Погрешно тумачење правила "жене и деца први"

Приликом евакуације, правило да се прво спасавају жене и деца различито је примењивано. На једној страни брода примењивано је веома строго, чак и када је било празних места, што је доводило до полупразних чамаца и већег броја жртава. На другој страни примена је била флексибилнија, па су се након жена и деце укрцавали и мушкарци, што је убрзавало евакуацију и омогућило да више људи буде спасено.

Брод који се налазио и близини није одмах реаговао на сигнале за помоћ

Оближњи брод није реаговао на позиве за помоћ Титаника. До забуне је дошло у комуникацији преко радио-оператера, јер су поруке погрешно примљене или игнорисане. Када је почела евакуација, послате су сигналне ракете, али су оне биле исте боје као уобичајени сигнали за комуникацију између бродова, па их посада оближњег брода није схватила као позив у помоћ, пише Би-Би-Си.