Губимо 338 изговорених речи дневно, говоре студије

Све је мање свакодневних разговора међу људима, сви то запажамо. Такође, психолози су открили да, од 2005. године, просечна особа сваке године изговори мање речи него претходне - за отприлике 338 речи мање дневно. То је еквивалент годишњем губитку од око 120.000 речи по особи, што представља хиљаде изгубљених људских интеракција.

"Мале промене у свакодневном понашању се временом нагомилавају. Постепени пад усмене комуникације можда није очигледан из дана у дан, али током много година може променити начин на који се људи повезују једни с другима".

Укупно, научници су утврдили да је између 2005. и 2019. године дошло до пада од 28 одсто у броју изговорених речи.

"Мање говора значи мање времена проведеног у повезивању са другима. Ако људи воде мање разговора, могу да губе и непосредне емоционалне користи од друштвене интеракције, као и дугорочне користи од одржавања блиских односа", кажу.

Напомињу да студија није могла прецизно да утврди зашто је дошло до опадања говора, али се истиче да се период истраживања, од 2005. до 2019. године поклапа са порастом дописивања, имејла и друштвених мрежа, па се део изгубљених разговора можда сада одвија дигитално.

"Да ли писана комуникација пружа исте друштвене користи као усмени разговори, и даље је отворено питање које будућа истраживања треба да размотре", кажу научници.

Студија је такође открила одређене разлике у зависности од узраста. Иако су све старосне групе погођене, учесници стари 25 година или млађи показали су знатно израженији пад у говору, вероватно повезан са већом употребом технологије.
Научници још увек нису у потпуности открили последице дигиталне комуникације и наше све веће зависности од писаног текста и емотикона уместо тона гласа, темпа разговора и емоционалних сигнала.

Научници су дошли до ових закључака анализом података из 22 студије, прикупљаних током 14 година у САД, Европи и Аустралији.

У оквиру тих студија, снимали су аудио-податке више од 2.000 људи, узраста од 10 до 94 године, док су обављали своје свакодневне активности.

"Људи се ослањају на говорни језик више од 200.000 година, а још увек не знамо да ли прелазак на више дигиталне комуникације носи и друштвене трошкове. Наши налази истичу потребу да боље разумемо како и усмена и писана комуникација утичу на усамљеност, здравље и благостање", наглашавају стручњаци, а пише Би-Би-Си Сајенс Фокус.