Историја Велике пирамиде доведена у питање, нови докази откривају како је заиста изграђена

Деценијама стручњаци покушавају да објасне како су древни радници подизали и постављали милионе огромних камених блокова (неки су тежили и до 15 тона) без савремених машина. Не постоје писани записи који би открили како је то урађено. Међутим, изгледа да је мистерија како је изграђена Велика пирамида у Египту можда коначно решена.

Сада нова студија сугерише да је Кеопсова пирамида грађена уз помоћ скривене спиралне рампе која се налазила унутар саме структуре. Један научник сматра да су радници користили рампу - нагнуту стазу дуж спољних ивица пирамиде која се постепено затварала како се сваки нови слој додавао. Уместо ослањања на огромне спољне рампе, ово би омогућило радницима да непрекидно подижу камење нагоре, ниво по ниво.

Размере пројекта су запањујуће. Пирамида је дугачка око 230 метара са сваке стране основе и висока око 146 метара. Историчари процењују да је изграђена од око 2,3 милиона камених блокова - подвиг који је захтевао изузетно планирање и координацију током владавине фараона Кеопса.

Нови модел такође баца светло на то колико је градња могла да траје.

Симулације сугеришу да су блокови могли да се постављају сваких четири до шест минута - брз, константан темпо. При тој брзини, пирамида би могла да буде завршена за само 14 до 21 годину.

Када се урачунају вађење камена, транспорт и паузе за раднике, укупан период се повећава на око 20 до 27 година, што се поклапа са постојећим проценама.

Кључно је да ова теорија може да објасни и зашто су унутар пирамиде откривени мистериозни празни простори. Према њој, делови скривене рампе можда и даље постоје унутар грађевине.

"Технологија Старог краљевства искључивала је употребу гвозденог алата, транспорт на точковима и сложене ременице, али је дозвољавала употребу бакарног длета, санки подмазиваних водом, ужади, полуга, земљаних конструкција и бродова на Нилу", рекао је научник у студији објављеној у часопису NPJ Heritage Science и додао:

"У складу с тим, ограничили смо нагиб рампе, ширину пролаза и трење, и проценили интервале постављања блокова како би се испунио временски оквир од 20-27 година, уводећи ове параметре у модел".

Вековима се расправља о томе како су древни градитељи успевали да подигну тако огромне материјале са ограниченом технологијом, уз очување прецизне геометрије пирамиде. Многе раније теорије о рампама нису успевале да објасне како је градња могла да се одвија ефикасно без великих препрека или огромне додатне количине материјала.

Истраживање је имало је за циљ да реши ове изазове комбиновањем више врста анализа у један систем. Према студији, направљен је рачунарски модел који симулира како су се камени блокови померали и како је структура остајала стабилна како је расла слој по слој.

Време је било један од најважнијих елемената истраживања. Модел је израчунао да би одржавање стабилних интервала постављања блокова омогућило завршетак градње у реалним историјским оквирима.

Када су у модел укључени додатни логистички кораци попут вађења камена и транспорта дуж Нила, укупан период градње се повећао, али је и даље остао у складу са прихваћеним проценама.

Структурна стабилност је такође била важан аспект, а коришћене су симулације да би се испитало оптерећење које настаје како се сваки нови слој додаје.

Резултати су показали да "напони и слегања остају у оквиру прихватљивих граница за кречњак Старог краљевства под сопственом тежином", што значи да је конструкција могла да издржи своју огромну масу током градње.

Модел је такође упоређен са унутрашњим структурама које су већ откривене у пирамиди. Снимања су показала необјашњиве унутрашње просторе, а студија тврди да се предложена геометрија рампе поклапа са тим структурама.

Тај дизајн би омогућио радницима да постепено подижу блокове без изградње огромних спољних рампи које би захтевале много више материјала.

То би значило да празни простори можда нису случајни, већ део саме методе градње. Једна од важних предности модела јесте што се може проверити. Уместо недоказиве идеје, истраживање нуди мерљиве трагове које археолози могу да испитају.

Према научнику, модел помаже да се објасни како је градња могла да буде ефикасна без остављања видљивих трагова.

"Усаглашава проток материјала, приступ мерењу и затварање без трагова", што значи да омогућава ефикасну градњу уз очување коначног изгледа пирамиде.

Комбинујући логистику, геометрију и структурно моделовање у један оквир, студија представља могући начин градње заснован на мерљивим ограничењима.

Ако будућа археолошка истраживања потврде предвиђене физичке трагове, ови налази би могли да промене савремено разумевање како је један од најпознатијих споменика на свету изграђен - не само грубом снагом, већ пажљивим планирањем, инжењерском прецизношћу и методом градње која је нестала унутар саме коначне структуре, пише Дејли мејл.