Некадашње друштвене мреже: Како су се лажне вести о Русији појавиле у 16. веку

Кликбејт наслови, упадљиве слике и провокативни описи о "руским ужасима" - тим методама Европљанима су се користили још у 16. веку. До тог закључка дошли су водећи стручњаци Руске националне библиотеке (РНБ), који су за РИА Новости анализирали такозване летеће летке - некадашње пољске пропагандне летке усмерене против московских владара. По њиховом мишљењу, управо ту почиње први информациони рат Европе против Русије, а сам формат постаје претеча савремених лажних вести на друштвеним мрежама.

Пољски "летећи листићи", претече новина, ширили су се у великим тиражима на јавним местима, на пример, на вашарима или су се качили на врата цркава и градских већница.

У 16. веку ови листићи су се доживљавали као извор актуелних вести и били су изузетно популарни, не само у Пољској већ и широм Европе. До краја 17. века, управо су пољски извори били главни извор информација о Московији. У њима су Русија и њени владари приказивани кроз критику и подсмех. Такав приступ сматран је најефикаснијим за стварање негативне слике о руској држави на Западу - као о "заједничком непријатељу кога треба препознати".

Стручњаци Руске националне библиотеке истичу да су ови папири билиусмерени на читаоца са типом размишљања који се данас може назвати назива "клиповским" - када човек брзо усваја информације кроз кратке форме и снажне визуелне поруке.

"Приказују се 'идеални' Европљани и пореде са 'неевропљанима'. То је врло слично данашњим кратким видео-формама. На једном листу може да се види слика Лажног Дмитрија I, са његовим препознатљивим младежом. За руску историографију он је самозванац, али за Европљане је био Рјурикович, син Ивана Грозног. Изгледа као прави Европљанин - обријан, уредно ошишан, у отменој одећи… Поред њега је и његова супруга Марина - пољска племкиња, лепа и модерна. Ту је и њен отац - достојанствен, типичан Европљанин", објашњава Станислав Голубцов из РНБ.

На другом листу, "Песма о тиранији Шујског", приказан је њихов противник - Василије Шујски, који је организовао убиство Лажног Дмитрија I и потом се попео на престо.

"Овде је представљен као нека врста Азијата - чудна капа, степски изглед, ошишан 'на шерпу'. Око њега су топови - јасно је да власт одржава силом. Све у њиховој Московији своди се на оружје и рат… Дим од пуцњева, медведи у позадини - земља дивљине, из које је и сам изашао", додаје експерт.

На летку се описују злочини владара који нема легитимитет, али чини страховите ствари свом народу и суседима.

"То је типичан извештај о зверствима која хитно треба зауставити и још је у стиховима, да би се лакше памтило", истиче Голубцов.

Крваво венчање

Летећи листић је био обично био један лист, или понекад брошура џепног формата. Производили су се брзо (тренутним штампањем) и јефтино (захваљујући нисма цена самог листа). Занимљиво је да су се ширили веома брзо у 16. веку. Стручњаци Руске националне библиотеке (РНБ) говоре о летку под називом "Крваво венчање", који је објављен 1607. године и брзо је стигао до Лондона. 

"Ово је срцепарајућа прича о томе како су варвари, Московљани, убили легитимног суверена, апсолутног Европљанина, просвећеног монарха Лажног Дмитрија I, а затим покушали да убију његову жену, Марину", коментарише Надежда Ведењапина, шефица одељења за информације и библиографију у Националној библиотеци Русије.

У међувремену, Лажни Дмитриј је умро у мају 1606. године. То јест, за веома кратко време по тим стандардима, "летећи лостић" је написан и одштампан у Пољској, преведен на енглески језик и дистрибуиран у Лондону, који се у то време сматрао периферијом развијене Европе. Према речима стручњака, тако висока стопа ширења била је последица велике потражње за информацијама.

Кључне речи на свим лецима биле су "истина", "истинито", "са места догађаја"... Референце су увек укључене, чак и ако се односе на измишљене личности, али су ту. Поред тога, све је емотивно набијено: много речи попут "монструозно", "страшно", "крваво", "брутално"...

Уверљиви преображаји

Сензационализам и необичне приче и наслови били су изузетно популарни. Као пример наводи се прича о богаташу који је тлачио сељаке, називао их "псима" и хранио остацима - па се, као казна, претворио у "пса-вукодлака". Летак почиње речима: "Истинито и веродостојно сведочанство о страшном догађају…"

Наслови су били осмишљени да одмах привуку пажњу - довољно је било да се прочита наслов да се схвати суштина, док је поднаслов нудио кратак садржај.

Тиражи се нису наводили, али су се штампали према потражњи: ако постоји плоча за штампу, може се штампати. Пропаганда се исплати - што је прича шокантнија, то је већа тражња.

Стручњаци закључују да ови "папири" јасно прате образац савремених друштвених мрежа - упечатљиве слике, интригантни описи и специфичан начин ширења.

"Оне су попут данашњих 'рилса' - појављују се у бесконачном низу препорука, стижу до шире публике и подстичу радозналост, а суштина је већ пренета, закључују.