Магазин

Већи унос соли повезан са бржим губитком памћења, посебно код мушкараца

Када се говори о негативним утицајима соли, обично се мисли на здравље срца и на крвни притисак. Међутим, нова истраживања указују да би могла да има везе и са когнитивним функцијама.
Већи унос соли повезан са бржим губитком памћења, посебно код мушкараца© Canva/Ionut Dabija

Кухињска со, један од најчешћих адитива на свету, одавно је на лошем гласу због утицаја на кардиоваскуларно здравље. Већи унос соли повезује се са већим ризиком од повишеног крвног притиска, а тиме и са срчаним и можданим ударом. Међутим, новија истраживања указују да се прича ту не завршава - поред срца и крвних судова, изгледа да вишак соли може утицати и на мозак, тачније на брзину опадања памћења.

Једно истраживање пратило је око хиљаду особа старијих од 50 година током периода од шест година, анализирајући њихове навике у исхрани и промене у когнитивним способностима. Фокус је био на такозваном епизодном памћењу - способности да се памте свакодневни догађаји, попут тога где сте оставили кључеве или шта се догодило претходног дана. Резултати су показали јасан образац: Мушкарци који су уносили више соли имали су бржи пад ове врсте памћења, док код жена таква повезаност није уочена.

Посебно изражено погоршање примећено је код мушкараца који су уносили око 3,3 грама натријума дневно или више, што је еквивалентно количини већој од осам грама соли. За поређење, препорука је да укупан дневни унос не прелази пет грама соли, односно око једну равну кашичицу.

Осим тога, код исте групе мушкараца чешће је забележен и повишен крвни притисак, што додатно повећава ризик од озбиљних здравствених проблема. Иако тачан механизам још није до краја разјашњен, постоји неколико потенцијалних објашњења.

Једно од њих је да вишак соли оштећује крвне судове, што доводи до смањеног протока крви, укључујући и доток кисеоника и хранљивих материја у мозак. Такав утицај може постепено убрзати когнитивни пад и ослабити функције памћења.

То значи да унос соли није само питање укуса, већ и дугорочног здравља мозга. Препоручени максимум је око два грама натријума дневно, што одговара количини од пет грама соли. Међутим, проблем је што се та количина не односи само на со коју сами додајемо храни, већ на укупни унос - укључујући и ону "скривену" у различитим прехрамбеним производима. Неколико парчића пице или два бургера у ресторану могу лако да премаше дневну границу, а со се налази у готово свему - од хлеба и сосова до конзервиране и прерађене хране, преноси "Комсомољска правда".

Ипак, унос соли може се држати под контролом уз релативно једноставне промене. Чешће припремање оброка код куће даје бољи увид у количину соли, а навика да се она додаје умерено - и тек на крају кувања - може временом смањити укупан унос.

image
Live