
Ђурковић за РТ Балкан о бици на Кошарама: Дивовска борба и наређење које је звучало као варка
Не смемо ни по коју цену да заборавимо те младе јунаке који су жртвовали свој живот у одбрани отаџбине, каже за РТ Балкан Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник Војске Србије, поводом годишњице окончања Битке на Кошарама 14. јуна.
Ђурковић, који је био командант другог батаљона 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса Војске Југославије током битке на Кошарама, сећајући се славне одбране, каже да су учесници борби сви до једног били спремни да погину да би сачували слободу, свој и живот својих другова и своје породице.
"Највећи геноцид би био ако бисмо их из било којих разлога или на било који начин заборавили. Од 9. априла до 14. јуна, сећамо се 67 дана крвавих борби тих див-јунака од којих су њих 108 дали живот за ову отаџбину, док је њих 265 рањено. Преживели, од 1.357 колико је било у одбрани Кошара на дужини линије фронта од 20 километара против злог непријатеља, носе ожиљке и дан-данас", рекао је Ђурковић.
Како је навео, жалосно је што друштво није учесницима битке на Кошарама обезбедило да добију оно што им припада.
"У овој слободи без обзира коликом је ценом плаћена, морамо да знамо да смо њима дужни да им обезбедимо најминималније услове, да их преведемо из социјалне у категорију заслужних грађана, да не чекају за куповину лекова, хране или обезбеђења животних услова", напоменуо је Ђурковић.

Пуковник Војске Југославије у пензији подсетио се и тренутака из самих борби 1999. године.
"Ти момци су гинули уз речи: 'За ову земљу вреди погинути', умирали су са речима: 'Боже узми ме одмах у рај, пакао сам већ прошао'. Ти јунаци су имали свој понос и морал: када би били рањени и долазили на операциони сто, они су се стидели да ли ће се обрукати пред медицинским особљем зато што се нису купали недељама. Рањени су говорили друговима који су их извлачили: 'Немојте да остављате линију празну да непријатељ не пробије, ја ћу и овако и онако умрети'. А када је стигло наређење у које нисмо веровали, за које смо мислили да је тактичка оперативна варка нашег командног састава, они су питали ко нас мења. То је било њихово питање када је стигло наређење да изврше предислокацију комплетне јединице у унутрашњост Србије", испричао је Ђурковић.
Од 2016. године, како је истакао, јунаци са Кошара су добили и признање и поштовање, али фали овај сегмент превођења из социјалне у категорију заслужних грађана, напоменуо је Ђурковић.
"То треба да буде учињено кроз закон који регулише права бораца и ратних инвалида. Конкретно, то је давање борачке пензије, односно борачког додатка који би им омогућио лагоднији живот", закључио је саговорник РТ Балкан.



