Магазин
Зашто све више парова бира брак на даљину: "Заједнички одвојен живот" је нов тренд
Бити у вези или браку представља симбол заједништва и интегрисање партнера у свакодневницу, али многи сматрају да је ово застарела идеја партнерских односа. Због тога се и опредељују за ''заједнички одвојени живот'', то јест брак без дељења заједничног дома.
За многе парове, имати заједнички дом је један од главних циљева и радости љубавног живота. Ипак, у последње време, све више људи почиње да мења дефиницију традиционалног значења брака и спокоја у романтичним односима. ''Брак на даљину'' или ''преко викенда'' постаје популаран међу младим паровима који сматрају да овакав стил заједништва заправо јача однос.
Концепт је једноставан - двоје људи је у срећној вези и живе одвојено, али не због посла и других ''препрека'', већ је у питању лични избор.
Постоји више различитих фактора који утичу на доношење овакве одлуке. Неки не желе да се одвоје од стабилног посла због партнера, познатог места становања и околине, а неки изузетно вреднују своје приватно време и простор. Постоји и одређени страх од губљења независности и слободе коју ''самачки'' живот омогућава. Некоме више одговара живот ближе мору, некоме у граду па из сличних ситуација настају и овакви компромиси...
Многи стручњаци повезују овај феномен са савременим тумачењима традиционалне идеје брака. Људи се све касније венчавају или чак потпуно одбијају да ступају у брак, а многи такође бирају и живот без деце. Постепено се одбацују наметнуте идеје ''праве'' породице и љубави и све више се прате сопствени инстинкти и жеље.
Тако се развио и ''брак на даљину'', у коме оба партнера имају свој лични животни простор, али су верни једно другоме и редовно одржавају контакт или се састају по плану. Може се повући паралела са одласком на путовање и одвајање од партнера на неко време, када се често догоди да емоције ојачају након неког времена проведеног одвојено. Они који имају брак на даљину не верују да је наметање заједничног живота под истим кровом једини прави знак љубави.
Психолози сматрају да овакав аранжман сигурно може имати позитивну страну. Веза овог типа ће углавном да усмерава ка суштини односа и интиме између двоје људи, уместо да се много времена и енергије троши на решавање свакодневних проблема и изазова. Другим речима - веза се неће претворити у свакодневну свађу око спремања куће, шетања пса и сличних активности које су саставни део заједничког живота и распореда.
Наравно, овакав стил живота је изузетно специфичан и може да функционише само када су оба партнера у поптуној сагласности. Важно је озбиљно разговарати о међусобним жељама и очекивањима, као и о дужини оваквог стила живота. Неки од ризика су прилично очигледни - несигурност, љубомора, константно размишљање о партнеру - где је, да ли је све у реду, као и многи други проблеми који могу настати.
Као и у сваком емотивном односу, потпуна искреност и транспарентност је веома важна. Многи парови боље фукнционишу у традиционалним стиловима живота, али исто тако има многих којима више одговара неконвенционални приступ. Нема исправног или погрешниг избора осим што је важно да он није донесен спољашњим наметањем или осуђивањем, већ ослушкивањем сопствених жеља и циљева, као и тражење праведних компромиса са вољеном особом.
