
Историју пишу маратонци: Како и зашто су баш сад двојица атлетичара истрчала маратон испод два сата

Мушки маратон ушао је у нову еру - до сада ниједан атлетичар није успео да заврши званичну трку за мање од два сата. А онда су овог викенда двојица тркача пробила ту границу.
Кенијaц Себастијан Саве и Етиопљанин Јомиф Кејелча ушли су у историју као први који су 42 километра истрчали за 1:59:30 и 1:59:41. Иако је легендарни Елиуд Кипчоге први истрчао маратон испод два сата у контролисаним условима, Саве и Кејелча су то први урадили у званичној трци у Лондону.
Поставља се питање: како је то сада постало могуће? Шта је довело до овог великог тренутка у историји трчања?
У елитном спорту рекорди никада нису резултат само једног фактора. Када се помере границе, ретко је у питању само таленат, преноси Јуроњуз.
Након трке, Саве је изјавио да му је атмосфера у Лондону, где је стотине хиљада људи бодрило учеснике, дала додатну снагу и осећај подршке који му је помогао да одржи темпо. Поред публике, времена и конкуренције, стручњаци истичу да је кључан био читав систем фактора.
Аналитичар трчања наводи три главна разлога: одлични временски услови (10-15 степени и слаб ветар), изузетна физичка спремност атлетичара и технологија. Обојица су носили нови тип патика које теже око 97 грама.
Обућа битан фактор
Такозване "суперпатике" постале су важан део модерног маратона. Чак четири од пет најбољих такмичара у Лондону носила су обућу истог бренда, а и у женској конкуренцији оборен је рекорд уз исту технологију.
Стручњаци истичу да тренинг, исхрана и антидопинг напредак сами по себи не могу објаснити овакве резултате. По његовим речима, технологија данас може значајно да утиче на исход. Истраживања показују да "суперпатике" могу побољшати ефикасност трчања и за више од 6 одсто, али ефекат није исти код свих спортиста.
Шта заправо меримо када се рекорди обарају
"Ако технологија почиње више да одлучује од физиологије и талента, онда више не тестирамо само спортисту, већ цео систем око њега", наглашава се.
И сами атлетичари признају улогу технологије. Саве је након победе рекао да успех представља спој тренинга, тима и иновација које померају границе могућег.
Ипак, стручњаци напомињу да развој обуће још није завршен и да би нова побољшања могла донети још брже резултате. Додатно, Лондонски маратон се не сматра најбржом стазом - у Берлину се често постижу још боља времена.
Остаје отворено питање - колико ће будући рекорди и даље бити само људски?


