Зашто су крузери подложни избијању зараза

Крузер се често доживљава као привремени град на мору, где многи људи данима деле исти простор - брод има ресторане, позоришта, лифтове, кабине, кухиње, водоводне системе и затворене просторе за окупљање. То је практично, али значи и да, када се инфекција појави, може да се шири на начине које је тешко зауставити.

Познат је пример избијања заразе на једном броду где је током епидемије ковида 2020. године, 619 путника и чланова посаде било је позитивно. Истраживања су показала да су услови на броду олакшали ширење вируса - мере попут изолације и карантина спречиле су још већи број случајева, али је утврђено да би ранија реакција додатно ограничила епидемију.

Норовирус, односно стомачни вирус је инфекција која се најчешће повезује са крузерима.

У анализи више студија забележено је 127 избијања норовируса на крузерима, често повезаних са контаминираном храном, површинама и контактом међу људима. Новији извештај показује да се норовирус на броду може изузетно брзо ширити са особе на особу. 

Велику улогу има и начин послуживања хране. Шведски сто, заједнички прибор и многи људи који додирују исте површине олакшавају ширење инфекција. Ако је неко заражен, а још нема симптоме, може да контаминира храну или површине пре него што схвати да је болестан.

Дизајн брода додатно доприноси проблему. Људи бораве у трпезаријама, баровима, лифтовима, ходницима, позориштима и спа центрима. Такође, посада живи и ради у истом окружењу, често у заједничком смештају, па се болест може преносити између путника и чланова посаде.

Вентилација је такође кључна. Иако крузери нису потпуно затворени системи, велики део времена проводи се у затвореним просторима. Истраживања показују да се болести лакше шире у скученим, затвореним просторима као што су кабине, ресторани и сале за забаву, ако вентилација није довољно добра. Свеж ваздух, филтери и системи за пречишћавање ваздуха играју важну улогу у заштити путника.

Легионарска болест, озбиљна плућна инфекција, представља другачији ризик. Не преноси се директно са особе на особу, већ удисањем ситних капљица из контаминиране воде, ђакузија или тушева. Једно познато избијање било је повезано са СПА базеном, а извештаји указују и на друге случајеве повезане са водоводним системима бродова.

Старост такође игра улогу

Крстарења су посебно популарна међу старијима, који чешће имају хроничне болести, па инфекције могу бити тежег тока. Стомачни вирус може довести до дехидратације, а респираторне инфекције до упале плућа или болничког лечења.

Крузери имају медицинске службе, али оне су ограничене у поређењу са болницама на копну. Намена им је прва помоћ и краткорочно лечење, а не управљање великим епидемијама. Зато су рано пријављивање симптома, изолација и добра хигијена кључни. Када се инфекција једном појави на броду, тешко ју је зауставити.

И друге инфекције, попут грипа, шире се у истим условима. Норовирус се шири преко хране и површина, ковид и грип кроз ваздух и гужву, док легионела напада преко водених система.

Хантавирус је редак на бродовима, али недавни случајеви на броду показују да се инфекције у скученим условима лакше шире.

Како смањити ризик

Најбоља заштита почиње пре укрцавања. Важно је проверити да ли компанија има јасне протоколе за пријаву болести, чишћење и изолацију. Пожељно је да вакцинација буде ажурна, а старији, труднице и хронични болесници треба да се консултују са лекаром пре путовања.

Такође, проверите да ли осигурање покрива здравствене проблеме током путовања. На броду је најважније редовно прање руку сапуном и водом. Дезинфекциона средства помажу, али нису замена. Ако се појаве симптоми, најбоље је избегавати гужву и одмах их пријавити, уместо да се игноришу. Иако су мере хигијене данас боље него раније, основни проблем остаје исти - велики број људи дели исти простор, ваздух, храну и воду, пише Science alert.