Колумне и интервјуи
Банкрот Француске као добра идеја
Да бисте враћали дуг и избегли дужничко ропство, имате три могућности. Да имате високе стопе раста, што није случај, биће успех ако ова година уопште буде у плусу за Француску. Друга могућност је да уведете мере штедње и тако избалансирате приходе и расходе у буџету и трећа опција је – банкрот
Пре него што почнем о насловној теми, од тема које сам најавио у тексту с краја августа: БРИКС је завршен успешно, Путин је учврстио власт на парламентарним изборима, Лула је победио у Бразилу што је изузетно важно као препрека налету САД да поново "прогута" целу Јужну Америку, заседање Генералне скупштине УН је прошло сасвим солидно, Мерц је на "конопцима" после избора у септембру који су се одржали у Немачкој, што је одлично – све у свему, свет иде у добром правцу, осим што смо ми на "погрешном континенту", где је све горе.
Пример тог "горег" је Француска.
У овом тексту проблеме Француске, који се преламају кроз политику, посматрам из економског угла.
Протести имају наравно и своју економску цену. Очигледно је повећање трошкова за одржавање реда и поретка и за накнаду штете за вандализоване зграде и возила. Али додатно, протести и насиље угрожавају приход од туризма. Нарочито у Паризу. Тај приход је око 18 милијарди евра на годишњем нивоу. Подсећања ради, демонстранти траже повећање у буџету од 10, а влада им нуди 1 милијарду евра. Потенцијална штета је на нивоу максимума тражених додатних издвајања из буџета. Како се са 10 милијарди мањег прихода исплаћује 10 милијарди више од планираног из буџета, није тешко одгонетнути. Задужи се Француска за 20 милијарди. Друго решење не постоји.
И ту долазимо до централног проблема. Нема простора за даље задуживање. Дуг је већ достигао 120% БДП, а камата на десетогодишњу француску обвезницу је достигла висину камате на обвезницу САД (у једном тренутку ју је чак и нијансно претекла).
Укупно сервисирање француског дуга је готово 3% од БДП и већи је од војног буџета (баш као и у САД). Уобичајено се сматра да је држава у дужничком проблему када сервисирање дугова достигне издвајања за војску. Ове године се предвиђа буџетски дефицит Француске од око 5,4%.
Да бисте враћали дуг и избегли дужничко ропство, имате три могућности. Да имате високе стопе раста, што није случај, биће успех ако ова година уопште буде у плусу за Француску. И тако је већ годинама.
Друга могућност је да уведете мере штедње и тако избалансирате приходе и расходе у буџету, како би престали да се додатно задужујете. То би подразумевало и повећање година старости за одлазак у пензију (прошли пут је повећање са 62 на 63 године било праћено протестима "жутих прслука"). Не види се политичка снага која то може да спроведе.
И трећа опција је – банкрот. Или претња банкротом. Шта ће стварно бити, наравно да не знам, али се банкрот чини као најизгледније решење. Нарочито за, готово извесно, новог председника.
У овом тренутку све анкете говоре да би то била Марин Ле Пен. Она извесно неће свој мандат посветити штедњи и тиме створити услове да извесно изгуби наредне изборе. Може да нормализује односе са Русијом и да нешто повећа шансе за раст БДП, али у прве три године то не може омогућити већи раст зато што се индустријализација након деиндустријализације не може тек тако остварити, а нарочито не у условима у којима су конкуренти отишли далеко напред од времена када је Француска одустајала од своје производње, а и због тога што су позиције на руском тржишту попуњене компанијама из саме Русије и других земаља.
Оно што брзо може дати значајне резултате је проглашење банкротства. И о томе Ле Пен говори. Оно што не говори, то је да је спремна и да изађе из еврозоне. Не можеш претити банкроством, а не бити спреман да изађеш из еврозоне. С друге стране, како да најавиш излазак из евра, а да не уплашиш бираче. Зато мислим да је претња банкротом стварна, а негирање напуштања евра само тактички предизборни потез.
Француска је у апсолутном износу је највећи дужник еврозоне (и Европе, али то сад није важно за ово разматрање). Није то Грчка, него грчки дуг када је био на максимуму пута 10.
Француска под претњом банкротства може да диктира услове ЕЦБ. Под условом да не блефира и да је стварно спремна да напусти евро.
Повлачењем Француске дошло би до урушавања банкарског система у еврозони. Зато што пословне банке, када позајмљују новац од ЕЦБ, као обезбеђење (колатерал) најчешће дају обвезнице, а највећи износ тих обвезница се односи на француски дуг. Када се прогласи банкротство, ЕЦБ не сме да прихвати обвезницу банкротиране државе као обезбеђење и затим мора да одбије захтев пословне банке за позајмицом (коју банке редовно траже најчешће ради одржавања текуће краткорочне ликвидности). Превелики је обим француских обвезница да би банке увек могле да дају неко друго обезбеђење.
Другим речима, не само да ће пословне банке имати проблем да наплате дуговања од Француске, него ће остати без ливидности. У таквим условима несигурности и оне банке које имају кеш не желе да позајмљују другим банкама ни по већим каматама зато што не знају који су следећи ризици за њих саме. Кредитирање просто стаје. Поред тога, за друге кредите које су оне дале трећим лицима су такође примиле као обезбеђење и француске обвезнице. Укратко, настао би хаос и огроман одлив капитала свих инвеститора из еврозоне.
Ако се одбију захтеви Француске, а Француска јесте спремна да напусти евро, онда је са евром готово.
Ле Пен може и да сачека и види да ли су на видику ванредни избори у Немачкој (ако се због пада популарности Мерца они не одрже и пре француских) и у случају победе АфД, који су такође на платформи да је немачка марка боља опција, координира или отпис дугова или напуштање евра. Тиме би се или постигао невероватан успех, или би се одговорност за последице поделила и тиме смањило незадовољство због извесно настале нестабилности.
Ако нема евра, нема ни сервисирања дуга од 3%, па тако нема ни потребе да се штедњом буџетски дефицит смањи на мање од 3% (са садашњих 5,4%). Нормализација односа са Русијом може да повећа раст БДП, због враћања на то тржиште, за око 1% и буџет је избалансиран. Француска почне да издаје своју обвезницу и пошто више није дужна (или много мање дужна, јер ће неким повериоцима ипак морати нешто да се плати) има средства за значајније државно инвестирање. Франак би извесно ослабио у прво време што би погодовало развоју управо индустрије.
И ко би у ЕУ уопште био против тога. Немачка, ако на власти није АфД. И од других већих економија, нико.
Италија би то подржала, јер је и сама пред банкротом. Исто као и Шпанија и Белгија (истина, Белгија је са 110% дуга у односу на БДП у бољој позицији на папиру зато што има у власништву и преко 400 милијарди долара америчких обвезница. Само што не сме да их продаје због претње САД, иначе је тај новац довољан да одмах исплати 60% свог дуга), Грчка и Португал. Данска, Шведска и Пољска и иначе имају своју валуту.
Видећемо шта ће бити, али верујем да тим око Марин Ле Пен озбиљно размишља да доласком на власт прогласе банкрот и натерају ЕЦБ да им у некој форми отпише дугове. Ако се одваже за излазак из евра у случају да ЕЦБ не попушта, оствариће кључни напредак ка ресуверенизацији Француске. На тој платформи се може добити и други мандат.
Live
